Cipras traži saveznike

Cipras je svestan da ne može sam da izdejstvuje nove pregovore o dugovima Grčke. Portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis je rekao da se pregovori ne tiču samo Grčke ili Nemačke, već „Evrope u celini“. U Atini još uvek pokušavaju da nađu pravi ton za razgovor: nakon što je ministar finansija Janis Varufakis odbacio saradnju sa finansijskom Trojkom, šef vlade Cipras je već zvučao pomirljivije kada je rekao da traži rešenje „koje je podjednako dobro i za Grčku i za Evropu“.

Posle sastanka sa svojim francuskim kolegom Mišelom Sapenom u Parizu, Varufakis je naglasio da ne želi sukob interesa između severa i juga Evrope. On je rekao da će Atina u pregovorima sedeti na istoj strani stola sa Parizom i Berlinom, a da će na suprotnoj strani biti „zajednički problem“. Zato bi, kaže, bio spreman da se sastane i sa nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom.

Za vreme predizborne kampanje, to je drukčije zvučalo: vodeći političari Sirize su govorili da će, ako dođu na vlast, „pocepati memorandum o politici štednje“ i odbaciti „diktat štednje iz Berlina“. Atinski list To vima Ciprasa još uvek vidi „u ratu protiv Merkelove i konzervativne Evrope“.

Francuska i Italija – mogući saveznici

Premijer potencijalne partnere za svoju alijansu protiv politike štednje traži pre svega u Francuskoj i Italiji. To je za atinsku televiziju Mega potvrdio i državni ministar Nikos Papas, najavivši da će Cipras posle Kipra (fotografija gore), posetiti i Italiju i Francusku, te da će ta strategija uskoro uroditi plodom. „Iskoristićemo sve mogućnosti da uspostavimo kontakte i formiramo saveze“, rekao je Papas.

Cipras najviše investira u alijansu sa francuskim predsednikom Olandom, napisala je novinarka Dimitra Krustali za list To Vima. Ovaj se, naime, nalazi pod toliko žestokim pritiskom desničarske populistkinje Marin le Pen da ne može da odbije kompromisno rešenje za Grčku, objašnjava Krustali.

Cipras najpre odlazi na Kipar. Pokušaće da za svoje protivljenje politici štednje dobije podršku konzervativnog kiparskog predsednika Nikosa Anastasijadisa. To će svakako izazvati žive političke diskusije u ostrvskoj državi.

Podemos u Španiji – partner za budućnost?

Što se tiče Španije, tamošnja vlada centra i desnice se jasno distancirala od Ciprasovih zahteva. Ministar finansija Luis de Guindos podseća da je njegova zemlja već pomogla Grčkoj sa 26 milijardi evra. I portugalski premijer Pedro Koeljo ima odbojan stav. U Španiji, doduše, Ciprasa zdušno podržava levičarska stranka Podemos, koja važi kao tamošnji ekvivalent Sirizi – i prema aktuelnim anketama trenutno uživa najveću naklonost građana. Dve stranke su međusobno bliske: Cipras je bio gost na osnivačkoj svečanosti Podemosa, a šef te stranke Pablo Iglesijas posetio je završni predizborni miting Sirize u Atini. Ohrabren uspehom Sirize u Grčkoj, Iglesijas se nada velikom zaokretu ulevo i na parlamentarnim izborima u Španiji koji se održavaju u novembru.

U slučaju pobede Podemosa, Siriza bi dobila važnog partnera u alijansi protiv politike štednje. Nije sasvim jasno koliko bi tesno bilo to partnerstvo; „među nama postoji određena distanca, jer se situacije u Španiji i Grčkoj razlikuju. Španija je jača i sposobnija da reaguje na krizu“, rekao je nedavno potpredsednik Podemosa Injigo Erehon.