Ciprasa još čekaju u Berlinu

Svaka reč koju Aleksis Cipras izgovori tokom svojih prvih putovanja u inostranstvo, u Berlinu biva registrovana s pažnjom. Jedna je stvar bila to što je novi grčki premijer tokom predizborne kampanje zagovarao odmak od politike koju je propagirao sada već bivši premijer Antonis Samaras, ali potpuno je druga stvar to koliko radikalno odmicanje od Samarasove politike sada izgleda u praksi – a to je od najveće važnosti, ne samo za Evropsku komisiju, već i za nemačku Vladu. Na kraju krajeva, Nemačka je najveći grčki poverilac i zato sebi daje za pravo da učestvuje u donošenju odluka o programu pomoći Grčkoj.

„Dobrodošao gost“

Do sada, međutim, nije bilo mnogo prilike za razgovore, u svakom slučaju ne licem u lice. Za svoja prva putovanja u inostranstvo nakon stupanja na dužnost, Cipras nije odabrao Berlin, već Kipar, Rim, Brisel i Pariz. Četrdesetogodišnji šef Sirize nije krio da nemačka vlada, koju brojni Grci smatraju odgovornom za svoje ekonomske nevolje, nije njegov prvi partner za razgovor u Evropi. Berlin je, naime, kao protivuslugu za svoje kredite u milijardama, tražio od Grčke sprovođenje strogih mera štednje.

Nemačka vlada ipak je saopštila da je Cipras u Berlinu „dobrodošao gost“ i da se raduje njegovoj poseti. To što Cipras pušta da ga još čekaju, Angela Merkel prihvata opušteno jer ipak zna da on ionako ne može dugo da je zaobilazi. Uz prijateljski ton, ali u osnovi odlučno – to je način na koji nemačka kancelarka želi da se postavi prema grčkom premijeru čiji je levičarski savez Siriza na vlasti u koaliciji sa desnopopulističkom strankom „Nezavisni Grci“. „Jasno je da grčka vlada još uvek radi na formiranju svojih stavova“, izjavila je Merkel u utorak (3.2.) u Berlinu, podsećajući da je Ciprasov kabinet počeo sa radom tek 26. januara. „Čekamo na predloge, a onda idemo u razgovore.“

Po svemu sudeći, Cipras najpre u drugim državama ispituje kolika je spremnost na kompromis u Evropskoj uniji, kako bi onda mogao da se posveti „najtvrđem orahu“.

Grčka želi da ostane u evrozoni, ali želi i da se oslobodi dela svojih dugova. Otpis dugova, međutim, odbijaju, kako u Briselu, tako i u Berlinu. Mogući pokušaj pronalaženja „saveznika“ protiv Nemačke, mogao bi zato da bude težak. „Uopšte ne dolazi u obzir da se neka zemlja evrozone okrene protiv druge, a naročito ne Francuska protiv Nemačke“, izjavio je francuski ministar finansija Mišel Sapen u intervjuu Rojtersu. On je dodao da dogovor vodi samo preko Pariza i Berlina.

Merkel i Cipras susrešće se i lično najkasnije na samitu Evropske unije u Briselu 12. februara. Jedna od tema tog samita će – što nimalo ne iznenađuje – biti i stanje u Grčkoj. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc upozorio je Grčku da ne preteruje sa kritikama Nemačke. Šulc je tokom vikenda izjavio da je Ciprasu „izrazito stavio do znanja da se verbalno razoruža“. Napadati Nemce, rekao je Šulc, je kratkovido i ne donosi ništa, jer Grčkoj je potrebna pomoć nemačke vlade.

Izbacivanje Trojke?

Prvo Ciprasovo putovanje u inostranstvo bilo je na Kipar, koji je nakon sloma svog bankarskog sistema takođe zavisio od međunarodne finansijske pomoći. On je tamo potvrdio da ne želi više da radi sa „kontrolorima štednje“ koji čine Trojku. Grčka uzdržanost prema Trojci, koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, dovoljno su poznate. Do sada su službenici te tri institucije četiri puta godišnje proveravali finansijsko-političku situaciju u Grčkoj i napredak u sprovođenju reformi.

Doduše, kritika na račun Trojke ima i van Grčke, ali se u Nemačkoj na jednostrano otkazivanje saradnje gleda sa skepsom. „Gledano iz ugla nemačke vlade, ne postoji razlog da se odstupa od tog pouzdanog mehanizma koji podrazumeva evaluaciju Trojke i zatim i odgovarajuće odluke na političkom nivou“, saopšteno je iz kabineta kancelarke.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble naglasio je da je učešće Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije nepromeljiv i temeljni deo programa pomoći. Doduše, termin Trojka nije naveden u ugovorima, dopunila je njegova portparolka Marijane Kote, ali i dodala da su konkretni zadaci u slučaju programa za spas ipak navedeni. „To su stvari koje ne mogu jednostrano da se menjaju – one su obavezujuće. Njih su potvrdili nacionalni parlamenti, ne samo u Nemačkoj, već i u čitavoj evrozoni“, naglasila je portparolka nemačkog Ministarstva finansija.

Odmah nakon stupanja na dužnost, nova grčka vlada jasno je rekla da joj nedostaje novac da bi mogla da održi obećanja data tokom predizborne kampanje. „Potreban nam je vazduh da bismo disali“, izjavio je Cipras. On između ostalog želi da vrati na posao otpuštene državne službenike, da poveća minimalnu nadnicu i smanji porez za one sa najmanjim primanjima. Ministar financija Janis Varufakis danas, nakon masovnog otpora poverilaca, više ne govori o „otpisivanju dugova“, već ispituje mogućnost njihovog reprogramiranja.

U sredu (4.2.) se Varufakis u Frankfurtu sastao sa predsednikom Evropske centralne banke Mariom Draghijem, a u četvrtak (5.2.) stiže u Berlin gde će razgovarati sa nemačkim kolegom Volfgangom Šojbleom. Proklamovani Varufakisov cilj jeste da oslobodi Grčku iz „dužničkog ropstva“. Zemlja je suočena sa državnim dugovima u visini od oko 320 milijardi evra. Ali vreme prolazi: program pomoći za Grčku ističe 28. februara.