Covvek Stoleca (Povodom 125-godišnjice rodenja alberta Ajnštajna)
18. februar 2004.Oglas
Naime od 20. februara do 24. aprila ce publici biti predstavljene najznacajnije cinjenice iz rada ovog naucnik, ali i uvid u njegov privatni život, posebno u njegovu licnost. Izložba treba da se približi Ajnštajni sa tri strane, rekla je na konferenciji za novinare direktorka biblioteke, Ute Švens, i da naucinika osvetli ga kao "fizicara, kao istaknutog humanistu, i kao angažovanog jevrejina".
Izložbeni eksponati poticu iz vlasništva hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji raspolaže Ajnštajanovom zaostavštinom, i iz Nemackog egzilantskog arhiva, u kome su publikacije nemackih iseljenika, u periodu izmedu 1933. i 1945. Na izložbi ce se videti knjige, clanci, pisma i fotografije. Posebno je prikazan Ajnštajnov angažman za spasavanje jevreja u Nemackoj, u vreme nacizma, ali i u suprodstavljanju antikomunistickoj kampanji u Americi, kao i u podržavanju države Izrael. Posebnost izložbe je rasvetljavanje Ajnštajnovog angažovanja, zajedno sa Zigmundom Frojdom, za uspostavljanje svetske vlasti za spasavanje covecanstva od ratova.
Ajnštajn je bio ljubitelj Bahove muzike, o cemu nije želo da se mnogo govori. I o tom ima dokumenata na ovoj izložbi. A istaknuta je i poruka deci, koja glasi: "Zemlja postoji više od milijardu godina. Na pitanje o njenoj konacanosti, moj odgovor glasi: sacekajmo." Izloženo je pismo šestogodišnje rodake koja je tražila od Ajnštajna da se ošiša. Ajnštajn je roden 14. marta u Ulmu, a 1933. je emigrirao u SAD. Njegova teorija relativiteta je revolucionisala teorijsku fiziku.
Izložbeni eksponati poticu iz vlasništva hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, koji raspolaže Ajnštajanovom zaostavštinom, i iz Nemackog egzilantskog arhiva, u kome su publikacije nemackih iseljenika, u periodu izmedu 1933. i 1945. Na izložbi ce se videti knjige, clanci, pisma i fotografije. Posebno je prikazan Ajnštajnov angažman za spasavanje jevreja u Nemackoj, u vreme nacizma, ali i u suprodstavljanju antikomunistickoj kampanji u Americi, kao i u podržavanju države Izrael. Posebnost izložbe je rasvetljavanje Ajnštajnovog angažovanja, zajedno sa Zigmundom Frojdom, za uspostavljanje svetske vlasti za spasavanje covecanstva od ratova.
Ajnštajn je bio ljubitelj Bahove muzike, o cemu nije želo da se mnogo govori. I o tom ima dokumenata na ovoj izložbi. A istaknuta je i poruka deci, koja glasi: "Zemlja postoji više od milijardu godina. Na pitanje o njenoj konacanosti, moj odgovor glasi: sacekajmo." Izloženo je pismo šestogodišnje rodake koja je tražila od Ajnštajna da se ošiša. Ajnštajn je roden 14. marta u Ulmu, a 1933. je emigrirao u SAD. Njegova teorija relativiteta je revolucionisala teorijsku fiziku.
Oglas