Crna Gora juri prelaznu evropsku ocenu

Usvajanjem izbornog zakona Crna Gora je preskočila možda i najvišu stepenicu koju je crnogorskim političarima postavio Brisel. Ipak, do dobijanja datuma početka pregovora za priključenje Evropskoj uniji valja ih preći sedam. Manje od mesec ostalo je do ocene komisije da li je Crna Gora ispunila sve preporuke. Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje, kaže da je učinak polovičan. „Teško bi se mogla dobiti prelazna ocena po svim oblastima. U nekima smo, čini mi se, čak i prilično podbacili u odnosu na vrlo ambiciozno postavljene ciljeve“, kaže ona.

Državna sekretarka za evrointegracije Slavica Milačić tvrdi da je i u možda i najzahtevnijoj oblasti, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ostvaren napredak. „Kako na usklađivanju pravnog i normativnog okvira koji će se zaokružiti usvajanjem amandmana za promenu ustava, tako i kroz određene procesuirane slučajeve“, pojašnjava Milačić.

No za predstavnike nevladinog sektora je diskutabilan posebno taj deo koji se odnosi na procesuirane slučajeve. Uhapšeni su sporedni akteri a krupne ribe u najvećim slučajevima korupcije i kriminala još plivaju, kaže Vuk Maraš iz Mreže za afirmaciju nevladinih organizacija.

„U slučaju Zavala radi se o Svetozaru Maroviću, potpredsedniku DPS, i Branimiru Gvozdenoviću, sadašnjem političkom direktoru DPS, a ranijem ministru ekonomije. Nakon toga, u slučaju Šarić, Darko Šarić glavni u celom procesu je ostao van domašaja pravde, odnosno pobegao je iz Crne Gore pre nego je proces započet“, kaže Maraš i dodaje da je ista situacija i u slučaju Kalić. Uhapšeni su brat i supruga, ali ne i Safet Kalić, glavnooptuženi za pranje novca. Borba protiv kriminala liči na predstavu za Brisel.

Poslanici uspeli – da podignu sebi plate

Problem je i to što se ni parlament ne uključuje sa konkretnim potezima. Primera radi, još uvek ne postoji skupštinsko telo koje bi se bavilo korupcijom. Ali su, zato, poslanici rešili da, pod stavkom jačanje kontrolne uloge parlamenta, povećaju sebi primanja za po dve prosečne plate u državi, odnosno za još 900 evra na već postojećih 1300-2000 evra. Primanja skupštinske administracije su ispod republičkog proseka.

Koliko se god činio banalan, Milica Kovačević iz CDT-a, navodi primer na kome se vidi da se kontrolna uloga Skupštine, takođe jedan od zahteva, ne shvata do kraja ozbiljno. „Kad Vlada nije imala prostorije, izgradila je zgradu za sebe. Skupština CG rentira prostor, iznajmljuje prostore, dakle podstanar je u svojoj zemlji. To je proizvod nerazumevanja da je u parlamentarnim demokratijama Skupština najvažnija institucija i da ona ne može biti podstanar“, kaže Milica Kovačević.

I sekretarka Milačić je svesna da sa usvajanjem zakona posao nije gotov. „Mi nastavljamo sa aktivnostima na implementaciji usvojenih politika i propisa koje ćemo i dalje pratiti kroz mesečno izveštavanje o akcionom planu“, kaže ona i dodaje da se zbog svih uloženih napora nada pozitivnom odgovoru komisije. Nadaju se i u nevladinom sektoru jer će, kažu, Vlada, prilikom pregovora o priključenju, konačno biti primorana na konkretne poteze. Da li je uložen trud bio dovoljan, 12. oktobra će saopštiti Evropska komisija.

Autorka: Daniela Vranković
Odg. urednik: Nemanja Rujević