Crna komedija o Staljinu i Hitleru

Setimo se Čaplinovog „Velikog diktatora“, „Biti li ne biti“ Ernsta Lubiča, kasnije i Mela Bruksa i njegovog „Proleća za Hitlera“ ili Roberta Benjinija sa filmom „Život je lep“. I svi su uspeli da mračnu tematiku upakuju u komično ruho i na taj način pošalju poruku - poruku čovečnosti i pobune. Nemački reditelj Leander Hausman takođe je pokušao da sa ovom kompleksnom temom „hoda po žici“.

Ljutnja nacista

Hitler i Staljin na kabaretskoj sceni, igraju i pevaju - to se još niko nije usudio da uradi u istoriji filma. Pored toga, obojica u glas pevaju istu pesmu sa scene. Kako je to uopšte moguće? Na osnovu nacrta pisca Uvea Tima, Leander Haufam je uradio odvažan scenario: Berlin tridesetih godina prošlog veka. Oba komičara, Hajnc Cajzih i Zigi Majer na jednoj berlinskoj bini: jedan u ulozi Staljina, a drugi u ulozi Hitlera napravili su parodiju i, kao što primećujete, mi smo u 1938. godini.

Ali, nije to moglo da izađe na dobro. Posebno je parodija na Hitlera izazvala ljutnju nacista koji su bili u publici. Posledice: Hans Cajzih morao je da izbegne u Moskvu u ozloglašeni hotel Luks. A tamo sreće svog starog drugara Zigija Majera i jednu Holanđanku, pripadnicu ilegalnog pokreta u koju se obojica zaljubljuju.

Komedija o mestu užasa

Reditelj Leander Hausman o svom filmu kaže: „Ova priča je omaž za jedan određeni tip ljudi, takođe za jednu posebnu branšu. Verner Fink igrao je tada u kabareu i začuđujuće je kako je on u to vreme prolazio. Ali, drugima nije išlo tako dobro i pojedini su odvođeni u logore i tamo ubijani. I jedan takav tip humoriste koji priča viceve, tip elegantnog muškarca koji luta kroz svetsku istoriju dekadentnog skoro kao Dandi - to je ono što mi se dopalo. Jer, tu postoji lakoća koju volim. Lakoća koju donosi u jedno teško vreme.“

Međutim, „Hotel Luks“ nije komedija, nije film koji je zanimljiv zbog simpatičnih likova. I nije uspešan na svim poljima. Ali, ipak simpatično, sa laganim humorom Hausman se približava teškim temama.

„Hotel Luks“ je komedija o mestu užasa i neće se dopasti svima jer vicevi o istorijskim činjenicama: ubistvima i mučenjima, izazvaće odvratnost kod mnogih gledalaca, ma koliko bili suptilni. A Hausman i njegov tim su shvatili da treba da se distanciraju od istorijskih činjenica i da se orijentišu na fiktivnu priču kako bi napravili jednu apsurdnu komediju.

Autor: Johen Kirten / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković