Crna lista terorizma

Atentati u Madridu i Londonu 2004. i 2005. su pokazali da i teritorija Evropske unije može da bude cilj napada islamističkih organizacija povezanih sa Al Kaidom. Da bi se suprotstavila ovoj opasnosti EU je 2005. usvojila evropsku strategiju za borbu protiv terorizma. Žil de Kerhove, koordinator EU za saradnju u borbi protiv terorizma iznosi četiri težišta ove strategije:

"Odvraćanje ljudi od želje da priđu terorizmu, krivično-pravno gonjenje terorističkih akata, zaštita granica i važnih saobraćajnih puteva protiv terorističkih napada i pomoć pojedinim zemljama u slučaju većeg napada.“

5000 sajtova poziva na nasilje

Prilikom regrutovanja terorista internet igra sve važniju ulogu; shodno tome Evropska unija i u ovoj oblasti namerava da primeni nove instrumente.

“Postoji oko 5000 sajtova koji pozivaju na nasilje i bavljenje terorističkim aktivnostima i veoma je važno da se tome usprotivimo pravnim sredstvima. Ali, mi moramo imati i anti-program. Nije potrebna samo represija, već i preventiva. Moramo objasniti da su prve žrtve takvih aktivnosti sami muslimani. To je rat ideja. Moramo se boriti protiv zloupotrebe islama”, kaže Žil de Kerhove.

Evropski nalog za hapšenje pokazao se kao efikasna mera prilikom gonjenja terorista u Evropskoj Uniji i do sada je doveo do izručenja više od 2000 osumnjičenih lica. Veoma sporna mera je spisak sumnjivih teroristoičkih organizacija od maja 2002. godine. Ovim licima se ograničava sloboda kretanja, a njihovi bankovni računi i svojina stavljaju se na led. Ko se na ovom spisku nađe, gotovo da nema mogućnost da se brani, kritikuje Dik Marti, izveštač parlamentarne skupštine u savetu Evrope.

"Ne postoji mogućnost da se usprotivite stavljanju na crnu listu. Nema tačnih navoda o tome šta se nekome, ko je na listi, prebacuje. I gotovo da nema mogućnosti da Vas skinu sa tog spiska.”