Crnogorci ne mogu da se dogovore

Profesor Milenko Perović kaže da utisak da su Crnogorci u Beogradu nejedinstveni „počiva na delimičnom, netačnom, pa i zlonamernom prikazivanju stvari“:

„Mnogima u Srbiji ne odgovara da se Crnogorci organizuju u Nacionalnom savetu, pa se shodno tome, čak i u resornom ministarstvu, preduzimaju i odgovarajuće akcije da se to nekako onemogući. Nekima u aktuelnoj crnogorskoj vlasti, nažalost, takođe odgovara isto to. Isto tako, nekima od Crnogoraca u Srbiji odgovara da nekako pokvare postojeću inicijativu za formiranje Nacionalnog saveta, iako je jasno da sami neće moći da ga formiraju.“

Perović, koga bi mnogi rado videli na čelu saveta, rekao je za Dojče vele da je do sada svaki pokušaj da se od države Srbije traži pristanak za formiranje Nacionalnog saveta Crnogoraca, unapred bio osuđen na neuspeh.

„Kada ti neko stisnutih vilica i samo na popisnom formularu priznaje da postojiš kao posebna nacija, uzaludan je posao tražiti da ti prizna posebna kolektivna manjinska prava, pa još i da ti iz državnog budžeta daje određena sredstva kojima ćeš finansirati aktivnosti na očuvanju nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta.”

Perović je dodao da je napravljen takav zakon o nacionalnim savetima koji treba da obeshrabruje i onemogućava nacionalne manjine da ostvaruju svoja kolektivna prava preko svojih nacionalnih saveta.

„Grupa beogradskih Crnogoraca“

Predsednik Crnogorske partije i udruženja „Krstaš“ Nenad Stevović kazao je, pak, da odgovornost što spisak nije predat snosi „grupa beogradskih Crnogoraca, koji su na čudan način uzurpirali pravo da vode proces izbora nacionalnog saveta, a koji su tvrdili da imaju verbalnu podršku zvanične Podgorice“ – aludirajući na grupu oko predsednika Crnogorske nacionalne zajednice Mihaila Terzića. Terzić nije želeo da javno govori na tu temu.

Stevović je izjavio da oni („grupa beogradskih Crnogoraca“) nisu sposobni da sprovedu izbore, da ne rade ništa i da im se oni do sada nisu mešali jer su želeli da ih puste da sami završe posao, ali i priznaje da snose deo odgovornosti što savet neće biti formiran:

„Ne možemo napadati državu Srbiju da njihovu zakoni nisu dobri. Nasuprot tome, srpski zakon o nacionalnim savetima je dobar i prava koja dobijaju nacionalne zajednice su velika. Nema te države na svetu, pa to nije ni Srbija, koja će prava nacionalnim manjinama da nameće, već same nacionalne zajednice moraju da se organizuju i da traže svoja prava.“

Kako je saopšteno iz Ministarstva za manjinska prava Srbije, Crnogorci će, prema zakonu, moći da formiraju savet tek na narednim izborima, za četiri godine. Po zakonu savet, koji ima prilično velike nadležnosti, finansira se iz budžeta i donacija.

Autorka: Vesna Rajković, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković