Crnogorsko državljanstvo "zlata vredno"

Kako se procenjuje, njih u Crnoj Gori ima oko 40 hiljada, dok crnogorski zvaničnici tvrde da se radi o dvostruko manjem broju. Ali, za malu Crnu Goru, u kojoj na izborima glasa oko 340 hiljada punoletnih građana, 20 hiljada ljudi je velika cifra.

„Slovenački scenario“

Konstatujući da se sa biračkih spiskova mahom brišu glasači opozicije, visoki funkcioner Narodne stranke Dejan Vučićević je Radiju Dojče vele rekao da se u Crnoj Gori ponavlja „slovenački scenario“.

„Teško je nekoga ubediti da se sa spiska brišu ljudi koji ovde imaju stalno mesto prebivališta i stalnu adresu u Crnoj Gori desetak ili više godina, kao i da oni još uvek nisu stekli pravo na državljanstvo Crne Gore, a samim tim ni biračko pravo. Da apsurd bude još veći, ti ljudi su do sada imali biračko pravo, a sada nekim novim zakonom dolazi do prečišćavanja biračkih spiskova i njihovog brisanja.“

Nakon tužbi građana i opozicione Socijalističke narodne partije, Upravni sud je naložio da se obustavi brisanje upisanih u birački spisak i čitav postupak vratio na ponovno razmatranje.

Restriktvno po pitanju dvojnog državljanstva

Po odredbama crnogorskog Ustava, svi oni građani koji imaju prebivališe i glasali su u Crnoj Gori moraće u narednih mesec dana da se opredele: da li će uzeti crnogorsko državljanstvo, ili će ostati bez biračkog prava.

Crnogorska Vlada je usvojila Osnove za pregovore za zaključivanje bilateralnih sporazuma sa Srbijom, Hrvatskom, BiH i Makedonijom. Ono što je bar za sada izvesno jeste to da će, u budućim pregovorima sa Beogradom, Zagrebom, Sarajevom i Skopljem, zvanična Podgorica zastupati restriktivan stav po pitanju dvojnog državljanstva. To je potvrdio i crnogorski predsednik Filip Vujanović.

„Mislim da moramo imati pristup koji će biti restriktivan, koji sledi praksu država koje imaju ovakvu demografsku strukturu kakvu ima Crna Gora i koji obezbeđuje da se ono što je crnogorsko državljanstvo u svim svojim vrednostima maksimalno poštuje“, kaže Vujanović.