Džamija? Može, ali ne u našem dvorištu

„Nemamo ništa protiv izgradnje džamije, ali ne na ovoj lokaciji", tako su pre tačno pet godina meštani Valmada reagovali na namere izgradnje verskog objekta na gradskoj parceli u ovom naselju na rubu Pule.

Istim su se rečima ovih dana usprotivili izgradnji Islamskog kulturnog centra stanovnici naselja Monte Serpo koje se nalazi samo nekoliko stotina metara dalje.

Medžlis Islamske zajednice Pula, koja u centru grada deluje pola stoleća, objavio je da je na toj lokaciji od privatnih vlasnika kupio 16 700 kvadrata zemljišta. Tamo planiraju da izgrade Centar u kojem bi se nalazile prostorije za molitvu, ali i vrtić, starački dom, restoran, učionice za veronauku, studentski dom, kao i drugi sadržaji.

Prva faza koštala bi pet miliona evra, a kompletna izgradnja čak 20 miliona evra, pa je Zajednica pozvala svoje članove na donaciju. Bio bi to prostor koji bi koristio široj društvenoj zajednici, izjavio je glavni imam Medžlisa pulske Islamske zajednice Esad ef. Jukan. 

Strah od islamista

Stanovnici tog dela grada, međutim, kažu da ih o tim namerama niko nije obavestio.

„Najveći problem je izostanak komunikacije. Bilo koji veći javni projekt ide na javnu raspravu pa meštani smatraju da ih je trebalo upoznati i s ovim, a ne da o svemu, kao u Valmadama, doznaju iz medija, kaže za DW Daniel Deković, predsednik Mesnog odbora Busoler, gde se nalazi parcela, ali i oba pomenuta naselja.

Podseća da je njegova izjava „ne želimo Beč u Puli" izvučena iz konteksta, a on i meštani proglašeni najvećim islamofobima. Na lokalnom je radiju čak izjavio da ima informaciju o tome da bi centar prihvatao migrante i integrisao ih u zajednicu, te da meštani strahuju da s njima dođu ekstremisti, što potvrđuje i za DW.

Ta strahovanja imam Jukan u potpunosti odbacuje: „Islamska zajednica u Puli ove godine obeležava 51. godinu postojanja. Isto ono što sad imamo u centru grada odvijaće se i na novoj lokaciji, samo što će nova zgrada biti uslovnija i zadovoljavat će kriterijume 21. veka. Nikakvi migranti, nikakvo radikalno učenje. Nema ničeg novog, samo se selimo s jedne na drugu lokaciju."

Tradicija multikulturalnost

Deković je član Istarskog demokratskog sabora (IDS), stranke koja svoju višedesetljetnu vladavinu u Istri temelji upravo na ideji multikulturalnosti i tolerancije. On se i pre pet godina u Valmadama, kao predsednik Mesnog odbora, zajedno s meštanima usprotivio gradnji na lokaciji koju je Islamskoj zajednici ustupio Grad. Iako je u međuvremenu formirano poverenstvo sastavljeno od predstavnika Grada i Islamske zajednice, čiji je zadatak bio upravo rešavanje lokacije, u IDS-ovoj gradskoj upravi tvrde da nisu znali za namere Zajednice.

Prema prostornim planovima na pomenutoj parceli nije moguće graditi verski objekt u arhitektonskom smislu (džamija s minaretom), ali je dopuštena izgradnja kulturnog centra u kojem će se moći obavljati i verski obredi, kao što se to čini i sad u zgradi u centru grada. 

Na pitanje kako će zdanje u konačnici izgledati, imam Jukan odgovara da se izrađuje idejno rešenje. Ono bi, dodaje, trebalo biti gotovo do kraja ove, odnosno početka iduće godine i tad će biti predstavljeno.

Čekanje bez kraja

Objašnjavajući zbog čega su mimo dogovora s Gradom krenuli u projekt, imam Jukan kaže da više nisu mogli čekati rešenje poverenstva:

„Zbog katastrofalnog stanja naših prostorija koje ne zadovoljavaju sve naše potrebe, podstaknuti koronavirusom i distancom koje se moramo pridržavati, došli smo u situaciju da vernici moraju obavljati molitvu napolju. Unutra može stati tačno 47 osoba, držeći se distance, a na molitve dolazi od 300 do 500 ljudi. Zato smo morali brzo krenuti u realizaciju tog pitanja".

Deković, s druge strane, navodi da je parcela prvotno bila namenjena vatrogascima.

„Slučajno se skida plomba s parcele, nakon čega je Zajednica kupuje. Na njihovoj internet stranici bio je letak na kojem je pisalo da će se graditi džamija, a nakon pritiska javnosti džamija je maknuta", kaže on, te potvrđuje da stanovnici potpisuju peticiju protiv gradnje.

Mir i tišina

Jedna meštanka, koja je htela da ostane anonimna, a deklariše se kao ateistkinja, kaže da joj smeta bilo kakav centar, bio on šoping ili verski:

„Navikli smo na mir i tišinu, ove kuće su tu 50-70 godina. Da je u blizini crkva, ne bih tu kupila stan. Biraš naselje u kojem želiš stanovati, a ovo je nametanje nečega s čim se ne slažemo"

Najviše joj, nastavlja, smeta način na koji je „Grad sve izveo i napravio sve njih koji žive u okolini islamofobima i paranoicima".

Pulski gradonačelnik Boris Miletić, s druge strane, poručuje da će sve biti u redu:

„Smirimo se. To su ljudi koji među nama žive decenijama. Velik broj vernika je ovde rođen, dakle budimo tolerantni i nemojmo širiti predrasude. Islamski kulturni centar koji funkcioniše u centru grada  izmestiće se na novu lokaciju".

Zgrada, podcrtava on, mora biti uklopljena u lokalnu arhitekturu.

„Želim se zahvaliti Islamskoj zajednici koja je prihvatila ovu kulturu i područje. Tu mogu izgraditi prostore koji su neophodni da bi vernici mogli imati mesto za molitvu, ali i neke druge društvene sadržaje", rekao je Miletić.

U Umagu, istarskom gradu kojim vlada SDP, Islamski kulturni centar svečano je otvoren pre dve godine, dok je u IDS-ovom Poreču 2011. potpisivana peticija protiv centra koji nikad nije izgrađen.

U Hrvatskoj postoje četiri džamije s minaretima: u Zagrebu, Gunji, Rijeci i Bogovolji, dok se u Sisku gradi. Jednako protivljenje dela građana izazvala je bogomolja u Rijeci, koja je na kraju ipak izgrađena 2013. prema idejnom rešenju Dušana Džamonje. Reč je o remek-delu arhitekture, džamiji-skulpturi koju mnogi smatraju najlepšom u Evropi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android