Džihad u Siriji - od Damaska do Jerusalima?

Saradnja DA, udruživanje NE. Tako glasi preliminarni sporazum o približavanju islamističkih terorističkih organizacija na sirijskom tlu. Vođa Al Kaide u Iraku, Abu Bakr al-Bagdadi, rekao je da je Al-Nusra "ogranak islamističke države Irak". Vođa Fronta Al Nusra, Abu Mohammed al-Golani, delimično se slaže sa tim. Saopštio je da će poštovati uputstva Al Kaide, ali je isključio udruživanje sa tom terorističkom mrežom.

Kako god da se te terorističke grupe budu koordinisale u Siriji, njihov uticaj je već sada upadljiv. Sirijski stručnjak za terorizam, Jasim Mohamad, kaže za DW da u Siriji ima oko 10.000 islamističkih boraca. On procenjuje da oko 7.000 njih pripada Frontu Al-Nusra, što na nemačkom znači Front pobede.

Borci iz inostranstva

Većina tih boraca je došla iz inostranstva nakon izbijanja sirijske revolucije. Prema jednoj američkoj studiji "Instituta za istraživanje rata" deo džihadista potiče i iz Sirije. Oni su proizišli iz terorističkih mreža koje je izgradila sirijska vlada u poslednje tri decenije. Neke od tih grupa su se 2012. priključile sirijskim opozicionim snagama. Tamo su doprinele kreiranju logističke mreže, istovremeno su donele strategijsko i vojno iskustvo i znanje sirijske tajne službe. Ali pre svega su regrutovale nove borce iz inostranstva. Prema studiji, "te mreže su radikalnijim grupama omogućile da se infiltriraju u sirijsku opoziciju i da je iskoriste kao platformu za sopstvene ideološke ciljeve".

Džihadisti iz inostranstva u međuvremenu slede samo sopstvene ciljeve, objašnjava Jasim Mohamad.
"Al Kaida nije došla u Siriju da svrgne Bašara al Asada, već da izgradi islamističku državu. Al Kaida i Front Al-Nusra će nastaviti da deluju u Siriji - pa čak i nakon svrgavanja Asada. Svet je pred problemom - Al Kaida želi da stvori novu političku geografiju. Njima je stalo do toga da se predstave kao avangarda islamskog Džihada protiv Izraela."

Vestervele upozorava

U jednom intervjuu za list Frankfurter algemajne cajtung, šef nemačke diplomatije Gido Vestervele je govorio o teškoćama pred kojima je nemačka spoljna politika zbog prisustva džihadista: "Na jednoj strani želimo da pomognemo umerenim snagama opozicije. Na drugoj strani želimo da sprečimo požar, koji bi mogao da se proširi na Irak, Jordan, Liban, Tursku i Izrael. Strahujem da pojedini islamisti Damask vide samo kao usputnu stanicu na putu ka Jerusalimu."

Zato je vrlo problematična isporuka oružja opoziciji, kaže Roderih Kizeveter, član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.

"U Avganistanu i drugim zemljama u kojima se ratuje i zbog religijskih pitanja, oružje se može vrlo brzo usmeriti protiv nemuslimanskih snaga, ali i zapadnih snaga. Zato, ako se oružje već isporučuje, mora se dobro razmisliti, kome se isporučuje."
Sličnog je mišljenja i Jasim Mohamed:

"Opoziciji ne treba dati oružje. Prema mojim izvorima, te snage već sakupljaju oružje da bi ga upotrebili u budućnosti protiv neprijatelja - bilo protiv sirijske vojske, NATO ili Amerike."

Odustajanje od isporuka oružja ima cenu: sirijsko stanovništvo ima utisak da su džihadisti jedina snaga koja je uz njih. To bi moglo da ih navede na identifikovanje sa njima i sa ekstremističkom ideologijom.

Politička dilema

Zapadni političari su u dilemi: isporučiti oružje, koje bi moglo da dospe u pogrešne ruke. Ili ne isporučiti oružje i rizikovati optužbe zbog ravnodušnosti prema ljudskoj katastrofi, koja u Siriji traje godinama. Iz te teške situacije, može se izaći samo ako Asad ode sa vlasti. A Roderih Kizeveter je uveren, to će se desiti još u ovoj godini.

Autori: Kersten Knip / Ivana Ivanović
Odg. Urednica: Dijana Roščić