Da li škotski referendum utiče na Balkan?

Na dan održavanja referenduma o nezavisnosti Škotske, zvanični Brisel i dalje je bez komentara na tu temu. Ono što se ponavlja već danima jeste stav da Evropska unija poštuje „legitiman i demokratski način izražavanja volje naroda koji se temelji na dogovorenim pravilima, principima i zakonima određene zemlje-članice.“

Iako je nesumnjivo da bi škotski referendum mogao da ima značajne implikacije na dosadašnje evropske prakse i na sam Lisabonski ugovor, Brisel poručuje da je to prvenstveno „unutrašnje pitanje jedne zemlje-članice“ i da će se o „različitim mogućnostima i opcijama“ razgovarati u zavisnosti od ishoda glasanja. I dok evropski zvaničnici redom ukazuju na član 49. Lisabonskog ugovora, koji govori o tome koje zemlje i pod kojim uslovima mogu postati članice Unije, analitičari upozoravaju na nedovoljnu konkretnost postojeće evropske politike u ovoj oblasti i na potrebu stvaranja „novog modela“ za mogući niz otcepljenja teritorija unutar Evropske unije.

Za EU postoji samo jedna BiH

Iako izgleda da Brisel u samom trenutku održavanja referenduma u Škotskoj „plovi nepoznatim vodama“, pri čemu bi eventualni neuspeh onih koji se zalažu za škotsku samostalnost bio i moguće najlakše rešenje za Uniju, koje bi bar za izvesno vreme odložilo razmatranje „novih modela i scenarija“, postoje i oni primeri gde je Evropa potpuno jasna i određena. Tako u Evropskoj komisiji kažu da se paralele neće biti između referenduma o nezavisnosti Škotske i secesionističkih tendencija u Republici Srpskoj.

„Kada govorimo o Zapadnom Balkanu, tačnije o Republici Srpskoj, EU je tu vrlo jasna. Više puta smo ponovili da u potpunosti podržavamo teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine kao suverene i jedinstvene zemlje“, kaže za Dojče vele portparol Evropske komisije, Peter Stano i zaključuje: „Za nas postoji samo jedna BiH, a sve ideje i retorika o secesiji i podeli te zemlje jasno su odbačeni od strane EU.“

Ko će sve biti u redu za ulazak u EU?

Povodom referenduma u Škotskoj u Evropskoj komisiji ponavljaju da se svi slučajevi eventualnih zahteva za otcepljenjem širom Evrope moraju posmatrati kroz specifičan kontekst istorije i uređenja date zemlje. Referendum u Škotskoj održava se na temeljima Edinburškog sporazuma, usaglašenog između vlade u Londonu i škotskog parlamenta, koji je potpisala sam kraljica Elizabeta II.

Takvog, zakonskog osnova nema recimo u slučaju referenduma za nezavisnost Katalonije od Španije, najavljenog za 9. novembar. Kada je pak reč o BiH, evropski zvaničnici upozoravaju da eventualno otcepljenja entiteta nema ni zakonsko uporište i da bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

Sa druge strane, pitanje Kosova opet ima svoje specifičnosti: „Ovde pozicija EU nije jedinstvena. Spoljna politika je i dalje u domenu zemalja članica , a njih pet ne priznaju nezavisnost Kosova. Međutim to ne menja ništa kada je u pitanju evropska perspektiva Kosova koja je tu“, kaže Stano. U Evropskoj komisiji kažu da je Unija opredeljenja po pitanju evropske budućnosti kako Kosova tako i jedinstvene BiH i celog regiona.

Ostaje tako da se vidi da li će se zemljama Zapadnog Balkana na putu za članstvo u Evropskoj uniji pridružiti i eventualni novi kandidati i koji će uslovi važiti za one sa mogućim višegodišnjim evropskim iskustvom.