Da li internet dobija centralnu vlast?

Pojam „borbe protiv terorizma“ se u poslednje vreme sve češće zamenjuje pojmom „borbe protiv antidržavnih aktivnosti“ pa i „borbe protiv kriminala“. Pre nekoliko dana je u javnost prodrla vest o inicijativi američkih zvaničnika za nacionalnu bezbednost koji traže da se donese novi sveobuhvatni zakon. On bi američkoj vladi omogućavao da nadgleda kako nešifrovanu, tako i šifrovanu komunikaciju koja ide preko službi kao što su „Blekberi“, „Fejsbuk“ ili „Skajp“. Pri tome bi u slučaju potrebe da se štite američki nacionalni interesi mogli da se prisluškuju i nadgledaju korisnici u čitavom svetu.

Kako se ubaciti u P2P?

List „Njujork tajms“ i agencija Rojters pišu da se oko najnovije inicijative dogovaraju američka Federalna policija, ministarstvo pravosuđa, Agencija za nacionalnu bezbednost i zvaničnici u Beloj kući, kao i druge institucije.

Jedan od osnovnih problema u prisluškivanju, odnosno nadgledanju elektronske komunikacije, jesu takozvane „pir-tu-pir“ (P2P) veze: to su direktne veze između računara – one koje se uspostavljaju pomoću posebnih programa, ali ne idu preko servera nekog operatera. Kada je u „stara vremena“ policija prisluškivala telefonske razgovore, ona je mogla da priključi svoje prislušne aparate na telefonsku centralu, preko koje se komunikacija i odvija. Američke vlasti će sada pokušati da obavežu internet-kompanije da korisnicima stavljaju na raspolaganje samo centralizovane P2P-usluge. To je donekle u suprotnosti sa osnovnim principom funkcionisanja interneta kao decentralizovanog medijuma i dovelo bi do njegove recentralizacije.

Paralelno se radi i na usavršavanju programa koji su u stanju da špijuniraju i decentralizovanu komunikaciju, posebno onih koji mogu da dešifruju šifrovanu komunikaciju poput „Blekberijevog“ servisa „Riserč in moušns“. No, i pored takvih programa, novi zakon bi najverovatnije obavezao operatere da sami dešifruju nečiju komunikaciju ako američke vlasti to zatraže.

Kod koga je crveno dugme za isključenje interneta?

Novi zakon bi se odnosio na sve firme koje posluju sa SAD, bez obzira na to što im je sedište van te zemlje. Tako gledano, to se zapravo odnosi na svaku firmu čiji program koristi neki američki građanin. „Njujork tajms“ piše da postoji i inicijativa da se svako preduzeće koje pravi programe za komunikaciju obaveže da otvori poslovnicu u SAD, što bi moglo da olakša američkim vlastima pristup svim podacima koji se nalaze na serverima takvih preduzeća. A da bi se preduzeća pridržavala novih pravila, predlaže se da im se zapreti novčanim ili drugim kaznama.

Postepeno prodiranje ovih informacija u javnost dovelo je do različitih negativnih reakcija. Stručnjaci za ljudska prava i zaštitu podataka smatraju da je reč o skandaloznom zadiranju u privatnu sferu. Oni u merama poput ove, ili mogućnosti da predsednik u Vašingtonu jednostavno isključi internet ili delove interneta u slučaju opasnosti po nacionalnu bezbednost, smatraju krajem slobode u svetskoj računarskoj mreži. S druge strane, i mnogi kojima privatne slobode građana predstavljaju poslednju brigu, sa skepsom gledaju na najnovije inicijative američkih vlasti iz jednog mnogo prostijeg razloga: nove mere su - skupe. Troškovi prilagođavanja tehnike komunikacije novom zakonu bi sasvim sigurno bili prebačeni na operatere, a stvaranje novih centralnih servera preko kojih bi išla komunikacija otvorilo bi nove mogućnosti za hakerske napade – ti napadi bi postali opasniji jer bi mogli da nanesu štetu mnogo većem broju korisnika.

sb/idj/agencije