Da li je Evrovizija samo gej folklor?

U seminaru na Univerzitetu u Oslu – tišina, koncetracija maksimalna. Nemački publicista Peter Reberg govori o ideji kvira (queer) dok desetak naučnika iz cele Evrope vredno vodi beleške. Čini se da skoro histerična atmosfera, nekih desetak minuta vožnje udaljene, Telenor arene pripada nekom drugom univerzumu. Pritom se u areni i na univerzitetu radi o istoj stvari i – o Evrovoziji!

Queer (engleski: čudan, luckast, ali i gej) je jedan od glavnih izraza na maloj konferenciji zbog koje su u Oslo doputovali vodeći eksperti za Evroviziju. Oni ovde nude teorijsku podlogu za ovu veliku pop manifestaciju koja se od početka nedelje prenosi u 40 zemlja.

Queer, shvaćen kao alternativni, ne-heteroseksualni oblik života i izražavanja – toliko je prisutan i normalan na Evroviziji – da o tome zapravo ne bi moralo ni da se govori. Upravo zbog toga mora da se aktivira nauka, zahteva Reberg obrazlažući: „Kako ovo takmičenje ne bi uvek iznova bilo pogrešno shvaćeno kao gej cirkus šlagera i kako bi dobilo značaj foruma na kojem se sudaraju i diskutuju ideje mejnstrima i subkulture.“

Početak rasprodaje queera

Reberg još jednom priča priču o Dani, izraelskom transvestitu koji je 1998. godine osvojio Gran pri. Ta pobeda je bila simbol ogromnog značaja queer pokreta u okviru Evrovizije, grandiozni „kaming aut“ sredstvima popa.

Ali, zar nije tada počela i rasprodaja i pojednostavljivanje onoga što je queer – pita se Reberg. Pogledajmo publiku: u svilenim čarapama u stilu pedesetih i okićenu perjanim zmijama u stilu dvadesetih, zatim čitav arsenal gestova uključujući luftikuse i podvriskivanje prilikom pozdravljanja – koji su uvek autoironični. Da li su to klišei kojima se queer zapravo suprotstavlja?

Reberg formuliše strukturnu dilemu sa kojom mora da se suoči svaki kulturni pokret koji želi da bude drugačiji: subverzija postaje vidljiva i čitljiva – to znači da se može procenti merilima tradicionalnih vrednosti – čime postaje deo etabliranog diskursa.

Ovu dijagnozu je bilo moguće proveriti odmah posle konferencije na univerzitetu i to u redu za ulazak u halu u kojoj se održava takmičnje za pesmu Evrovizije. Tu su svi instrumenti gej kulture prisutni na jedan tako telegeni način da se čini apsurdnim tu sad tražiti neki politički stav. Nema u tome nikakve drame – Evrovizija nije ideološki kritička manifestacija. Ali, Reberg jasno pokazuje da ove ikonografije uvek iznova moraju da se analiziraju i tumače – kako bi se imao uvid u njihove političke i istorijske implikacije.

Čovek recimo može da se zapita da li je možda folkloristički imidž istočne i jugoistočne Evrope postao fetiš za gej zajednicu na zapadu. Ako je tako, onda bi odore polugolih sirena i groteskni kič plesačkih performansa bili neka vrsta nosioca poruke kojim se ideja queera uvlači u takozvana konsenzusna društva.

Aktivisti protiv homofobije

I naravno da igra sa formama queera uvek ima interesantnu političku konotaciju. Dana, na primer, se veoma bila zauzela za prava seksualnih manjina. Drag kvin Verka Serdjučka, koja je 2007. na Evroviziji predstavljala Ukrajinu, važi za jedan od najsnažnijih glasova protiv homofobije u istočnoj Evropi.

Reberg kaže: „Kako bi ovaj kritički potencijal Evrovizije nastavio da živi ne smemo se prepustiti nostalgiji. Evroviziju treba shvatiti kao permanentni kaming aut!“

U Oslu, na Holmenkolenu, jedna grupa obožavalaca Evrovizije se veseli obučena u dugine boje, sa ogromnim šeširima i naočarima veličine prozora – na univerzitetu se istovremeno čuje aplauz. To su dve strane jedne šljašteće, kompleksne i – proširenoj Evropi svakako primerene ideje.

Priredila: Dijana Roščić

Odg. urednik: Nemanja Rujević