Da li je korona pod kontrolom? Svet je tu podeljen

DW: Gospodine Stojčev, Međunarodno udruženje Galup upravo je objavilo svoj treći izveštaj od početka pandemije korone. Ovaj put ste intervjuisali skoro 18.000 ljudi u 19 država, uključujući i evropske zemlje kao što su Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Italija i Švajcarska, ali i one iz drugih delova sveta, kao što su i Indija i SAD. Šta se promenilo od vašeg poslednjeg izveštaja?

Kančo Stojčev: Strah od infekcije koronom i dalje je veliki širom sveta, ali postoje i znakovi da se smanjuje. Iako je 40 odsto svih smrtnih slučajeva registrovano u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Italiji, krivulja infekcija u tim zemljama je sada pod kontrolom i ukidaju se zaštitne mere. Ipak, strah je i dalje veliki – 71 procenat, 70 procenata i 79 procenata ispitanika u tim zmeljama i dalje se plaše da će i sami dobiti koronu ili da će se razboleti neko u njihovoj porodici. Uzimajući u obzir svih 19 zemalja – 67 odsto ljudi se plaši zaraze, dok se 30 odsto njih ne plaši.

-pročitajte još: „Vi ste moji prvi gosti ove godine“

Očigledno da je vrhunac straha od infekcije koronom bio između kraja aprila i početka maja. Od tada se smanjuje. Ali u zemljama poput SAD, Rusije, Japana, Malezije i Indije, krivulja straha i dalje raste, dok u Austriji, Bugarskoj i Velikoj Britaniji znatno opada. Na Filipinima i u Indiji se 53 i 49 odsto anketiranih „veoma“ slaže sa ponuđenom izjavom – „Plašim se da bi član moje porodice mogao da se zarazi koronom“.

Odgovori su umereniji kada ljude pitaju da li je pretnja virusom „preuveličana“. Dok 54 odsto misli da to nije slučaj, 41 odsto smatra da je pretnja preuveličana. Percepcija preuveličavanja je najveća u Bosni i Hercegovini (66%), Kazahstanu (61%), Bugarskoj (58%) i Moldaviji (58%). Ali možda ovde postoji lekcija iz nedavne istorije koju treba naučiti? U Južnoj Koreji, koja je nedavno pogođena pandemijom SARS-a, samo 15 procenata ljudi smatra da je pretnja korona-virusom preterana.

U Galupovom saopštenju za javnost citira se vaša rečenica: „Nema sumnje da je povratak normalnosti u svetu počeo bez proklamovane ’nove normalnosti’.“ U Nemačkoj su ljudi na ulicama, prodavnice su otvorene... Ali pošto su svi noćni klubovi, skoro svi bioskopi i pozorišta, većina barova, pa čak i mnoge umetničke galerije i dalje zatvoreni, a turista je vrlo malo, gradovi kao Berlin su daleko od normalnog, i to ne samo ekonomski. Jeste li sigurni da ovo nije „nova normalnost“?

Naša zapažanja se zasnivaju na onim zemljama u kojima su već ukinute restrikcije uvedene zbog korone. Moj stav o toj „novoj normalnosti“ o kojoj se mnogo raspravlja jeste da se ona sastoji od nečeg nenormalnog. Izolacija u društvima je uvek bila i ostala nenormalna. Ljudska bića su ljudska bića, jer su u intenzivnoj interakciji. Interakcija putem interneta je dostignuće koje nadopunjuje naš direktan kontakt, ali ne bi trebalo da nadomesti ili zameni stvarnost.

-pročitajte još: Bavarska testira trinaest miliona građana?

Obrazovanje se ne sastoji samo u znanju koje se sada prenosi putem interneta. Radi se o ličnoj interakciji koja se ne može zameniti učenjem na daljinu. Rad kod kuće može biti produktivan u pogledu rezultata, ali rad je mnogo više od njegovih rezultata, spada u osnovne oblike ljudske interakcije. To su samo dva primera te „nove normalnosti“ koja bi značila dehumanizaciju i koja bi dovela u pitanje neke naše osnovne slobode.

U izveštaju ste napisali da je podrška vlastima u vezi sa koronom svuda bila i ostala velika – ali da ima i značajnih promena. Šta se promenilo i gde?

Podrška vladama i dalje je visoka: 63 odsto ispitanih podržava mere vlasti protiv korone, samo 34 odsto ih odbija. U zemljama kao što su Južna Koreja, Malezija i Švajcarska, podrška raste, a u Kazahstanu i Bugarskoj vrednosti između marta i aprila su i sada približno iste.

Suprotno tome, odobravanje je značajno niže u Japanu (33%), Bosni i Hercegovini (36%) i Velikoj Britaniji (38%). A vladu predsednika Trampa i dalje podržava 40 procenata – osam odsto manje nego u aprilu – ali 55 procenata je odbacuje. U Rusiji je vlada takođe izgubila pet procenata po ovom pitanju.

Odobravanje vladine politike u vezi sa koronom delom naravno delom zavisi od toga da li je se smatra da je korona pod kontrolom. Globalno mišljenje je po tom pitanju veoma podeljeno: 44 odsto kaže da je virus pod kontrolom, a 49 odsto smatra da nije. Ali kada se pogleda po zemljama, raspon je ogroman – kreće se od 15 odsto Japanaca, do 95 odsto u Gruziji onih koji veruju da je virus pod kontrolom.

-pročitajte još: Oporavak privrede: Nije sve tako crno, biće još crnje

Ono oko čega se slaže većina ispitanika u većini zemalja jeste finansijski uticaj korone. U 14 od 19 ispitanih zemalja, većina kaže da su im se prihodi u domaćinstavu smanjili. Najviše su pogođene porodice na Filipinima (88%) i u Pakistanu (87%).

Kada ljudi sa kojima je Galup razgovarao očekuju da će život ponovo biti kao pre korone?

O tome ne postoji jasna slika. 41 odsto anketiranih veruje da će se sve normalizovati do kraja godine, 47 odsto su drugačijeg mišljenja. Najoptimističniji su ljudi u Kazahstanu (65%), Bugarskoj (61%), Maleziji (60%) i Pakistanu (59%), dok su tri članice G7 – Japan (11%), SAD (28%) i Velika Britanija (20%) – najviše zabrinute. Čini se da optimizam u pogledu normalizacije zavisi od toga kako ljudi percipiraju krizu u svojim zemljama i mere svoje vlade.

U saopštenju za štampu pišete: „Nešto novo se dešava – ne u našim telima, već u našim glavama. I veoma je slično novoj religiji, novom egalitarističkom kultu. Koja religija, koji kult?

Sloboda i ravnopravnost su stubovi naše zapadne civilizacije. Ukratko, to je suština razmišljanja političke desnice: „Jednaki smo jer smo i ako smo slobodni“. Koncept levog krila je suprotan: „Slobodni smo jer smo i ako smo jednaki“.

Reakcija globalne masovne svesti na kovid-19 je ove druge, levičarske vrste: kaže se da je naša sloboda zasnovana na krajnje svetom objektu – telu. Bez obzira da li to prihvatamo ili ne, nameće se „logičan“ zaključak: „Isti smo zbog svojih tela“. Telo je novi kult koji će uništiti našu civilizaciju, jer žrtvuje ličnost i sva naša osnovna prava za koja su se borili i umirali milioni naših predaka.

-pročitajte još: Za spas planete – treba da radimo manje?

Virusi nemaju „talase“. Virusi ne napadaju i ne povlače se. Virusi se ne mogu jednom zauvek uništiti – za to bi trebalo da nestane naša planeta. Virusi su deo našeg života. Ako to negiramo, postajemo žrtve kulta sa potencijalno pogubnim posledicama.

Kančo Stojčev je predsednik Instituta za istraživanje tržišta i javnog mnjenja Gallup International Association (GIA) sa sedištem u Cirihu. Tu organizaciju ne bi trebalo mešati s američkom firmom istog naziva Gallup Organization sa sedištem u Vašingtonu, koja se u medijima često navodi samo kao „Gallup“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android