Da li je literarni plagijat legitiman?

Gde je razlika između ove dve rečenice?

„Imam temperaturu, probleme sa koordinacijom i jedan promil alkohola u uzavreloj krvi.“

„Imam temperaturu i jedan promil alkohola u uzavreloj krvi.“

Prvi citat se nalazi na 23. stranici „Aksolotl Roudkil“, prvom romanu sedamnaestogdišnje Helene Hegeman, koji je prouzrokovao ogromnu gužvu oko mlade autorke i njenog dela. Drugi citat pripada manje zapaženom berlinskom autoru i internet blogeru Airenu, kome je protekle godine mala izdavačka kuća SuKuLTur izdala drugu knjigu.

Bloger Dejv Pirmasens je na svom blogu „Konzerva emocija“ objavio još šest veoma sličnih pasaža, i upitao da li je reč o krađi. On tvrdi da je Hegemanova preuzela čitave delove Airenove knjige, bukvalno od reči do reči.

Autorka i izdavač reagovali su istog trenutka: Hegemanova se izvinila u jednoj od izjava koje je objavio njen izdavač „Ulštajn“. Bila je „bezobzirna i egoistična“, jer u knjizi nije spomenula sve ljude, čije su joj misli i tekstovi pomogli u pisanju romana. Autorka istovremeno pravda svoj način rada objašnjavajući da ona sama potiče iz takvog društvenog sloja, u kome „možete da se poslužite bilo gde gde nađete inspiraciju“. To se između ostalog, odnosi i na forume na internetu, blogove, tekstove pesama, filmove i knjige.

Za izdavača ovaj slučaj nije nimalo lak. Autorki su na početku saradnje sa izdavačkom kućom postavljena pitanja o izvorima informacija u stvaranju dela, ali ona autora Airena nije pomenula. Tek u drugom izdanju njenog bestseler romana, pomenuto je njegovo ime. Ličnog kontakta između dvoje autora nije bilo.

„Kopi-pejst“

Autorka koja je odrasla u internet kulturi „posuđivanja“ smatra da je njeno ponašanje „sasvim legitimno“. Njen roman se bavi internet generacijom, te je stoga neophodno prihvatiti da se proces stvaranja reflektuje na ovu deceniju i njene metode i postupke. To bi trebalo da znači da je „kroz pravo na kopiranje i transformaciju, došlo do promene čitavog tog ekscesa o autorskim pravima.“

Autorka priznaje, da je od blogera Airena, prepisala gotovo čitavu stranicu, ne menjajući tekst. Međutim, stav izdavačke kuće „Ulštajn“ je veoma jasan: izvori moraju biti navedeni i njihova upotreba mora biti dozvoljena od strane autora. Direktorka izdavačke kuće kaže da oni naknadno pokušavaju da dobiju dozvolu za korišćenje tuđih citata u knjizi.

Frank Maleu, direktor izdavačke kuće, koja je objavila Airenovu knjigu kaže da još uvek nisu dobili knjigu Hegemane:

„Ako se delovi iz bloga ne razlikuju od delova u knjizi, mora se postaviti pitanje prelaženja granica onoga što se zove inspiracija.“

Gde je granica insipiracije?

U svom blogu Dif Pirmasens se pita kako je uopšte moguće da devojka od 17 godina napiše takvu knjigu. Nije li neverovatno da se tako mlada osoba razume u materiju kao što je heroin i mesta koja su opisana u romanu. On je siguran da Hegemanova piše tako uverljivo, upravo zato što je inspiraciju tražila i našla u delima drugih autora. Ali gde se nalazi granica inspiracije?

Primer iz „Aksolotl Roudkill“ Hegemanove knjiga, stranica 36:

„Ofelija stoji na WC-šolji, kako bi povukla tri crte spida na zidiću, koji razdvaja dva toaleta.“

A evo i upoređenja, koje je bloger Primasens našao u knjizi „Strobo. Tehno proza iz Berghajna“, stranica 146:

„…kada se to pokazalo previše komplikovanim, Mark se penje na WC-šolju i povlači crte na zidiću koji razdvaja dva toaleta.”

Autor Airen još uvek nije komentarisao optužbe protiv mlade autorke, a u javnosti još uvek nije objavljena njegova fotografija niti pravo ime.

Autorke: Laura Markert / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković