Da li je Moldavija sledeća?

Ruski ambasador u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu Valeri Kuzmin izazvao je nemir. Na konferenciji za novinare on je preporučio moldavskoj vladi da, kako je on doslovno rekao, "vrlo pažljivo analizira gruzijsku lekciju".

Slična poruka došla je i od strane ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. On je izjavio da je Kišinjev spreman da posegne za takozvanim Kozačkim planom koji bi trebalo da reši konflikt u Transnistriji.

Taj plan je još 2003. godine odbacio predsednik Vladimir Voronin. Tim dokumentom predviđena je federalizacija Moldavije, uz istovremeno stacioniranje ruskih jedinica na teritoriji Transnistrije, na neodređeno vreme.

Između ostalog, zbog netransparentne ruske diplomatije, nezavisni eksperti iz Kišinjeva preporučuju predsedniku Voroninu, da odustane od ideje brzog rešavanja transnistrijskog problema, iako vladajući komunisti baš to nameravaju da iskoriste kao važnu temu na izborima 2009. godine.

Ako ne pregovarate onda je rešenje "volja naroda"

Politički stručnjak Oazu Nantoj kaže da bi Moldavija trebalo da odustane od brzog rešenja.

"Ja sam lično veoma zabrinut zbog izjave ruskog ministra inostranih poslova. Sergej Lavrov jasno je dao do znanja da se transnistrijski konflikt može rešiti samo ako se posegne za principima Kozačkog memoranduma iz 2003 godine. Zatim, tu je najnoviji komentar takozvanog ministra inostranih poslova Transnistrije. On sadrži direktne pretnje i ucene na adresu Republike Moldavije.

Moldaviji se dakle poručuje: 'Ako ne pregovarate direktno sa Transnistrijom, postoji i takozvano rešenje volje naroda'. Time se nagoveštava da bi Moskva, kao u slučaju Abhazije i Južne Osetije, mogla da prizna pseudo-državu Transnistriju."

Moldavija se sada nalazi između dva fronta. Prvo, vlada u Kiüinjevu mora da vodi računa o zahtevima Rusa, a s druge strane ona ima odbojni stav prema priznanju nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, iako za sada još nema zvaničnih reakcija moldavske vlade.