Da li je Nemačka slepa na desno oko?

Povodom najnovijih otkrića o terorističkim aktivnostima grupe „Nacionalsocijalističko podzemlje“, list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Tačno je: desni terorizam je bruka za našu zemlju. Ali, da li je država bila slepa na desno oko? To mogu da tvrde samo oni koji su sada oba oka - zatvorili. […] Policija, službe bezbednosti i pravosuđe još uvek uživaju dobar ugled, ali istovremeno se smatra da su spremne na sve. Nepoverenje prema vlasti je opravdano. Pa i prema državnoj vlasti i tajnim službama. Jer, slobodarska država mora da se pravda ukoliko ograniči radijus svojih građana. Naravno, država dela pomoću onih koji joj služe – znači pomoću ljudi. A oni znaju da budu nesposobni, sujetni, preopterećeni, korumpirani, brutalni… Zbog toga mora da postoji neko osiguranje, pa pripadnici tajnih službi ne smeju da se igraju krivičnog gonjenja, a ako država za svaki zahvat u osnovna prava svojih građana mora da ima zakonsko pokriće, teške zahvate mora da odobri - sud.

Zbog toga postoji zapovest o razdvajanju, koju mnoge države ne poznaju: tajne službe nemaju ovlašćenje da se mešaju u događaje; one ne moraju i ne smeju sva svoja saznanja da predaju pravosuđu. To je deo posla – onaj ko razotkrije svoje informante, ko ne može da im da neke garantije, bolje da ih se unapred odrekne. Ali, službe, naravno, moraju da ispune svoj zadatak. A on se ne sastoji samo u vrednovanju informacija, već i u njihovom stavljanju na raspolaganje Savezu (nemačkih pokrajina) ukoliko je to potrebno. To je odavno zakonski regulisano, ali očigledno nije i zaživelo. No, greške sa neshvatljivim posledicama još uvek ne čine zaveru. Ono što naknadno izgleda neverovatno, nije moglo uvek da se predvidi – i atentatori od 11. septembra 2001. su bili odranije poznati službama bezbednosti. Refleksno upućivanje zahteva ne vodi nas nikuda. Možda su greške bile sistematske, ali sistem u celini funkcioniše“, piše, između ostalog, visokotiražni frankfurtski dnevnik.

„Veliki egzorcizam“

Minhenski nadregionalni dnevnik Zidojče cajtung otišao je još dalje u traženju mogućih objašnjenja za prisustvo nacističkog terorizma: „Trpeljivost prema desnom ekstremizmu i netrpeljivost prema levom ekstremizmu mogle bi da se tumače Hladnim ratom, za vreme koga je odrastala većina pripadnika državne bezbednosti. Četrdeset godina je Savezna Republika Nemačka, opremljena najmodernijim oružjem demokratije koja se brani, buljila u Istok. Kada je slika komunističkog neprijatelja izbledela, zločini RAF-a su putem asocijacija povezani sa starom slikom neprijatelja. A kada je RAF nestao, zamenio ga je islamski terorizam. Zakonodavci su proizvodili zakone o bezbednosti kao na tekućoj traci – ali oni su primenjivani protiv levih ekstremista i islamista. Desni ekstremizam je svoje sfere uticaja napustio još i pre nemačkog ujedinjenja: uspelo mu je da napravi generacijski skok i napusti geto udruženja staraca, a da se pri tome demokratski alarmni sistemi nisu aktivirali. Postao je podmlađen pokret, a demokratske partije to nisu shvatile, ili su shvatile prekasno…“

„Nova inicijativa za zabranu NPD ne mora biti pogrešna – jer ta stranka funkcioniše kao protočni bojler za nasilje. Demokratija može da izdrži postojanje neonacističkih nasilnika, ali jedan doseljenik – to ne može. Zabrana NPD bi mogla da predstavlja preventivnu zaštitu žrtava. Ali, diskusiju o zabrani ne treba voditi kao da je reč o velikom egzorcizmu koji nas oslobađa od neonacizma. Ona ne sme ni da nam skrene pažnju sa nepojmljivih grešaka države u organizaciji bezbednosti…“

„Ovde ubijaju ljude, a država vodi tehničku diskusiju“

List Di velt onlajn prenosi: „Kockarska mafija, kladioničarska mafija, reketaši – sve je dolazilo u obzir u istragama ubistava Turaka u Hamburgu. Porodice žrtava (neonacističkog terora) sada su šokirane. Kazim Abači je besan. Ovde ubijaju ljude, kaže, a država vodi tehničku diskusiju o tome treba li formirati banku podataka o desnim ekstremistima, žalili se ovaj socijaldemokratski političar. […] Kabači, zajedno sa nekoliko sugrađana iz saveza Glasno protiv desnice, traži da se rasvetle ubistva i ukaže na greške vlasti; oni traže izvinjenje i da politika konačno ozbiljno počne da se bori protiv desnog ekstremizma…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković