Da li je Pariz šampion po zagađenosti vazduha?

Oblaci zagađenja vise oko simbola Pariza – Ajfelove kule. Vrednosti štetnih materija u vazduhu već danima probijaju dozvoljene granice.

Ovog ponedeljka (17.3. 2014) gradski oci Pariza uveli su sistem par-nepar: vozila koja imaju paran broj na tablicama ne smeju da se voze u gradu u ponedeljak, a u utorak ona sa neparnim brojevima. To je prva takva zabrana u poslednjih 15 godina. Izuzeci su automobili na električni pogon, hibridi, i vozila u kojima je više od troje ljudi.

Brisel, prestonica Belgije i sedište Evropske unije i NATO-saveza je manji od Pariza, ali mu je dostajan takmac po zagađenju vazduha. U petak 14 marta, oblaci smoga bili su dovoljni da progutaju i Ajfelovu kulu. Da bi se poboljšao kvalitet vazduha, uvedeno je ograničenje brzine od 50 kilometar na sat unutar grada.

U prestonici Bosne i Hercegovine, koncentracija čestica u vazduhu je najviša u Evropi. Po standardima Evropske unije dozvoljen je godišnji prosek od 40 mikrograma po metru kubnom a prosek u Sarajevu je 117 mikrograma. Za to je najodgovornija klima. Vetar ne duva redovno, pa se smog i izduvni gasovi gomilaju iznad grada. Zbog visokih cena gasa stanovnici se se greju na ugalj, i to slabog kvaliteta.

Nivoi zagađenja u Kini već su nekoliko puta probijali rekorde puta od početka godine. U Pekingu, koji je ozloglašen zbog nečistog vazduha, uspostavljen je alarm za smog. Koncentracija veoma sitnih čestica prašine je otprilike 14 puta veća od vrednosti koje dozvoljava Svetska zdravstvena organizacija

Po podacima SZO, ovaj grad zvanično ima najprljaviji vazduh na svetu. Razlog je teška industrija u gradu koja obrađuje i troši naftu, metal i prirodni gas.

Zime u prestonici Mongolije su izuzetno hladne, i ovaj grad je na drugom mestu po zagađenosti. Preko dve trećine smoga tokom zime nastaje zbog sagorevanja uglja i drva.

Zagađeni vazduh trenutno je jedna od glavnih briga boraca za zaštitu prirodne sredine Pakistana. Situacija je posebno dramatična u drugom gradu po veličini u toj zemlji, Lahoru. Uzrok smoga je prvenstveno drumski saobraćaj, ali paljenje smeća i prašina iz pustinje koja okružuje to mesto.

U ovom gradu živi gotovo deset miliona ljudi, a broj automobila je porastao od 180.000 do 3,5 miliona samo u poslednje tri decenije. Ipak, najveći problem su elektrane na ugalj. One su odgovorne za oko 80 odsto zagađenja u gradskom vazduhu.

Peščane oluje, poput onih koje se javljaju u prestonici Saudijske Arabije, mogu da podstaknu formiranje smoga jer povećavaju sadržaj sitnih čestica u vazduhu. Snažno ultraljubičasto zračenje takođe transformiše izduvne gasove i transportuje ih u ozonski omotač.

Po podacima iz studije Maks-Plankovog instituta u Nemačkoj, svake godine od zagađenog vazduha u Daki umre 15.000 ljudi. Ovaj grad u Banlgadešu ima najveću koncentraciju sumpor-dioksida na svetu.

Iako smog svuda izgleda, njegov sastav je različit u raznim delovima sveta. Na primer, u prestonici Rusije njega odlikuje velika količina ugljovodonika. Zapadni vetrovi koji redovno duvaju Moskvom donekle popravlju situaciju - za stanovnike zapadnog dela grada.

Zagađenju u Meksiko Sitiju doprinosi i geografski položaj. Grad je na tri strane okružen planinama. Zbog velike koncetracije sumpor-dioksida i ugljovodonika, prestonica Meksika dugo je imala reputaciju jednog od najzagađenijih gradova na svetu. Situacija se sada popravlja zbog poboljšanja u oblasti saobraćaja i zatvaranja određenih fabrika.