Da li je ugren značaj nemačkog jezika?

Obe nagrade su ove godine dotirane sa po 12 500 evra. Ovaj skup akademika Nemačke se uglavnom bavio vezama poezije i nauke.

U središtu skupa je bila rapsrava o engleskom jeziku kao međunarodnom jeziku nauke. Pri tom su pisci bili jedinstveni u mišljenju da je etabliranje engleskog jezika u tom smeru neizbežno. Književnici se, međutim, pribojavaju da bi takav razvoj mogao da dovede do zapostavljanja nemačkih naučnika, koji bi ostali bez reči svoga jezika u raspravama na goruće teme, a da bi nemački jezik uopšte izgubio na svome značaju. «Kada u nekom jeziku nema razvoja u njegovoj funkcionalnosti, u pogeldu formulisanja sadržina u pojedinačnim oblastima ljudskog delovanja i života, sužava se formalni i sadržinski manevarski prostor tog jezika», smatra predsednik Akademije Uve Perksen. Kao primer je on naveo sudbinu dijalekata. Perksen je apelovao na naučnike da i na nemačkom jeziku pišu važne naučne radove.

Akademija je posebno ukazala na rad nagrađene prevoditeljke Elizabet Edl. Rečeno je da ona prevodi «posebno savesno i elegantno». Posebno je istaknut njen rad na prevođenju Stendalovog remek-dela «Crveno i crno» na nemački jezik. Za profesora istorije književnosti, Feldenjija, je rečeno je više nego zaslužan za objavljivnaje celokupnih dela Hajnriha fon Klajsta u Mađarskoj.