Da li ste već jeli?

Danas se u ovom gradu restorani nalaze na svakom koraku - sa neograničenim radnim vremenom i u njima se mogu probati specijaliteti regionalne kuhinje. To se ujedno može smatrati i odrazom iznenadnog ekonomskog uspeha nakon skoro tri decenije vrlo usporenog i teškog razvoja.

Zbog Olimpijskih igara i gostiju koji se očekuju grad se zaista potrudio da još više poboljša ponudu i prilagodi jelovnike i navike posetiocima iz celog sveta koji će doći da prate ovu veliku i značajnu manifestaciju.

Raznovrsni specijaliteti

Nude se raznovrsni specijaliteti - od ručno pravljenih rezanaca, prelivenih vinskim sirćetom iz provincije Šanksi na severu, do specijaliteta od piletine posute mlevenim, sušenim papričicama iz Sečuana na jugozapadu, pa sve do bogatih, slatkih kolačića sa istoka. Zapravo, za svakog ima ponešto. Ne treba zaboraviti ni „uličnu hranu“ koja je isto tako raznolika.

„Jednostavno posmatrano, mi smo prešli put od faze kada smo jeli samo da ne bismo bili gladni do faze u kojoj smo potpuno raspoloženi da uživamo u jelu“, kaže Čiti Čung, urednica i vlasnica magazina „Pekinška hrana i vino“.

To, prema njenim rečima, ne podrazumeva samo značaj posete restoranima, kvaliteta usluge, kombinovanja hrane i vina, kao i nutricionističke vrednosti, nego i samu želju za probanjem drugačijih stvari.

„Ljudi su sada otvoreniji i više internacionalni. Spremni su da prihvate i probaju hranu iz ostalih delova sveta. Izbor je daleko iznad onoga što možete i da zamislite“, kaže Čiti Čung.

Bezbroj restorana

U Pekingu ima više od 40.000 restorana, od kojih je 90 procenata u privatnom vlasništvu. Ovi restorani zarađuju više od četiri milijarde evra godišnje, a ti prihodi i dalje rastu. Poznato je i da mnogi, svetski poznati restorani, kao što je na primer „Le Pre Lenotre“ iz Pariza, upravo ovde otvaraju svoje restorane. Samo je nekoliko manjih restorana u vlasništvu države potiču još iz 1980. godine.

Ranije, u Pekingu je bilo samo nekoliko restorana koji su nudili ograničen broj jela. Kasno su se otvarali, a rano zatvarali, sa poslugom koja je bila u potpunosti neljubazna. Njihova omiljena fraza je bila „mei you“, koja se može prevesti kao „nismo tu“. Nešto sasvim drugačije od Hegin-Dača, Mek Donaldsa ili Starbaksa.

„Sada mi možemo da jedemo sve što poželimo, bez ikakvih sezonskih ili geografskih ograničenja. Iako cene hrane rastu, to ne utiče na ljubav ljudi prema ukusnoj hrani. Uživanje u različitim jelima je postalo kultura“, izjavio je Iksu Jimin, urednik i vlasnik magazina „Kineska i inostrana kuhinja“.