Da li su klasični motori zreli za penziju?
1. avgust 2017.
U Velikoj Britaniji će od 2040. godine biti zabranjena prodaja automobila sa motorima na benzin i dizel. Nisu poželjni ni automobili sa hibridnim motorima, koji predstavljaju kombinaciju elektromotora i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Slične odluke donesene su u Francuskoj i Norveškoj. U Kini, najvećem tržištu automobila na svetu, uskoro bi trebalo da se uvede kvota za elektromobile.
U Nemačkoj se o tome raspravlja, ali još nema konkretne odluke. Jedno je međutim jasno: konvencionalnim automobilima preti kraj.
Neznatno smanjenje štetnih gasova
„Odustajanje od fosilnih goriva dugoročno smatram neizbežnim jer inače nećemo moći da kontrolišemo probleme u vezi sa zagađivanjem životne sredine“, kaže Klaus Dol iz Instituta za sistemsko i inovativno istraživanje Fraunhofer u Karlsrueu, gde naučnici po nalogu nemačke vlade istražuju koncepte prevoznih sredstava budućnosti.
Saobraćaj je jedini sektor koji poslednjih godina nije uspeo da primetno smanji emisiju ugljen-dioksida, kaže Dol. On dodaje da elektromobili ne doprinose previše smanjenju zagađenja jer je proizvodnja baterija komplikovana i zavisi od specijalnih sirovina: „Ako te baterije punite strujom dobijenom u termoelektranama, onda je zagađenje otprilike isto kao kada vozite malog benzinca.“
Međutim, ako se baterija napaja od struje iz obnovljivih izvora, onda je to druga priča – ali, takvu bateriju najpre treba proizvesti. Dol međutim dobro zna da je na ekološki način dobijena energija skupa, a izgradnja strujnih vodova i ogromnih parkova vetrenjača sporna.
Stoga bi, prema njegovom mišljenju, pitanje moralo glasiti: „Šta želim? Zaštitu prirode ili razvoj kojim mogu da ostvarim energetski i transportni preokret? I prebacivanje transporta robe sa puteva na šine košta puno. Kada sve sagledamo ipak smatramo da je odustajanje od upotrebe fosilnih goriva – neophodno.“
Dizelaši će nas nadživeti?
Potpuno drugačije mišljenje ima Roland Bar sa Tehničkog univerziteta u Berlinu. „Motor na unutrašnje sagorevanje će nas nadživeti“, kaže ovaj inženjer i profesor. Ukazuje da mu u aktuelnoj diskusiji nedostaje celovit pogled na stvari: Od ukupne količine štetnih gasova, samo četiri odsto potiče od saobraćaja, a najveći deo dolazi iz drugih grana kao što je poljoprivreda, posebno kada je reč o metanu.
Najnoviji dizel motori imaju neznatne emisije azotnih oksida, a s obzirom na filtere, čak i manje emisije čađi od normalnih motora, navodi ovaj ekspert u razgovoru za DW.
On smatra da prelazak na elektromotore nije rešenje: „Ako vozila sa klasičnim motorom na nemačkim putevima zamenimo onim sa električnim motorima, potrebna nam je elektrana za ekološku struju veličine Sarske oblasti“, siguran je ovaj ekspert. Pored adekvatnih baterija, za energetski preokret nedostaje i „gigantska količina energije dobijene vetrom“.
„Bog je nama ljudima dao ugljovodonike koji nam služe kao skladište energije. To primećujemo na kukovima, gde stvaramo masne naslage – koje su upravo od ugljovodonika. Te naslage imaju visoku energetsku gustinu, isto kao i naftni derivati“, kaže Roland Bar.
On smatra da bi razvoj sintetičkih goriva na bazi ugljovodonika mogao rešiti energetske probleme budućnosti. To je skupo ali izvodljivo. Jer, energija se tako može dobro skladištiti, čime bi se dugoročno rešio problem mobilnosti. On međutim naglašava da prelazak na elektro-motore neće dugoročno rešiti glavni problem: preterano trošenje energetskih resursa. Štaviše, biće upravo suprotno.