Dajana Ros: Važna je jedino ljubav!

Sve je počelo u Detroitu, u crnačkom getu, između studija i američke fabrike automobila „Ford“. Upravo tu je bilo sedište novoosnovne izdavačke kuće „Motaun“ (Motown), gde se na audiciji početkom 60-ih. pojavila i Dajana Ernestajn Ros. Međutim, šef Beri Gordi, nije prepoznao njen talenat i odlučio je da je zaposli kao sekretaricu.

Proboj sa bendom

Dajana ne odustaje od svog sna, nastavlja da se bavi pevanjem, ali najpre u horu i kao prateći vokal drugim izvođačima. Godine 1961, sa školskim drugaricama Florens Balard i Meri Vildon, uspeva da animira direktora Motauna, koji soul trio pretvara u „The Supremes“. Potpisivanje ugovora obavezalo ih je na izdavanje singlova, koji isprva gotovo i da nisu imali uspeha. Tek nakon osam objavljenih pesama, 1964. godine, Amerika primećuje talenat sjajnih crnačkih pevačica, koje i danas drže rekord najuspešnije vokalne grupe u SAD sa 12 hit-singlova. Prvi u nizu bio je „Where Did Our Love Go“.

Tokom devetogodišnje karijere, soul dive iz Detroita ostvaruju tiraž od 25 miliona ploča. Iako su dugo bile među najtiražnijim izvođačima, zaobišla su ih gotovo sva značajna muzička priznanja. Tek 1988. ulaze u „Kuću slavnih“ (Hall Of Fame). Doduše, u njihov kvalitet nije verovao ni menadžment „Motauna“. Čak i pored činjenice da su tih godina bile glavni rivali Bitlsima. Dugo su ih nazivali sastavom bez hitova.

Solo karijera

S obzirom na to da je Dajana sve više bila u prvom planu, u sastavu „The Supremes“ dolazi do nesuglasica sa koleginicama. Bile su to već sedamdesete, koje su donele disko i druge trendove. Tada 26-godišnja soul diva, odlučuje da započne solo karijeru. Paž frizure, uska odeća i blistav nakit, uticali su tih godina i na stil Dajane Ros, mada je ipak uspevala da bude drugačija. Pola godine nakon razlaza sa grupom, objavljuje svoj prvi, veliki, samostalni hit, odnosno svoju verziju pesme „Ain't No Mountain High Enough“ Marvina Geja.

#facebook:10152667140390884#

U narednim godinama, Dajana pokazuje i interesovanje za film. Sve je nagoveštavalo da je reč o zvezdi u usponu. Njen vokal obeležio je čitavu jednu epohu, koja će kasnije produbiti interesovanje za soul muziku, među mnogim mlađim kolegama. Ipak, ako je i danas uglavnom nazivaju soul divom, Dajana Ros je tokom pola veka pronašla svoje mesto i u fank, pop i disko produkciji.

Filmski debi ostvaruje ulogom u holivudskoj biografiji „The Lady Sings The Blues“, glumeći američku džez legendu Bili Holidej. Film dobija dobre kritike, a Dajani donosi Zlatni globus. Tri godine kasnije snima film „Mahogany“, uključujući i naslovnu kompoziciju „Do You Know Where You're Going To“. Još jedno prvo mesto na top-listama.

Neposredno nakon toga osvaja i Brodvej. Dobija sopstveni šou i započinje saradnju sa velikim svetskim zvezdama Lajonelom Ričijem i Majklom Džeksonom. Sa „kraljem popa“, Dajana je vremenom postala naročito bliska. Džekson za nju 1982. godine piše pesmu „Muscles“, koja se pojavljuje na albumu „Silk Electric“ i ostvaruje zlatni tiraž, a Dajani donosi dvanaestu, ujedno i poslednju nominaciju za nagradu „Gremi“.

Od pevačice do poslovne žene

Jedan od najvažnijih događaja u njenoj karijeri bio je koncert na otvorenom u njujorškom Central-parku, 1983. godine, pred oko 750.000 ljudi. Moćnim glasom i energičnim izvođenjem, Dajana je te večeri prkosila teškoj kiši. Bili su to retki trenuci kada su fanovi bili opčinjeni svojim idolom, koji inače važi za prilično uobraženu divu - bez milosti.

Tokom 80-ih godina prošlog veka, život Dajane Ros, bio je nešto mirniji. Više nije bila na vrhuncu slave kao prethodnoj dekadi. Njena izdanja više nisu među najtiražnijim. Prva mesta na top listama u Americi joj izostaju. Ali iskusna soul diva ne posustaje, pokazuje još jedan svoj talenat – snalažljivost u poslovnom svetu „jakih“ muškaraca. Preuzima deo vlasništva u matičnoj izdavačkoj kući „Motaun“, koja je imala barem četvrt veka dužu istoriju od njene karijere. Osniva i svoj „lejbl“ – „Ross Records“. Godine 1996, u Monte Karlu dobija nagradu za životnu delo (World Music Awards).

O svom životu u američkoj javnosti ne govori tako često i otvoreno, ali je jednom prilikom izjavila: „Ako bih jednom rečju morala da se osvrnem na svoj život i karijeru, onda bih rekla – ljubav. Jer o tome pevam. Ljubav mi je najvažnija. Uspeh nije važan, a ni nagrade. Za tako nešto je život sam po sebi isuviše divan.“

Autori: Suzane Kords / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković