Dajemo im milijarde, a oni prave haos!

„Ako su dosadašnji protesti u Grčkoj do sada bili ritualni od juče (5.5.) postoji opasnost da prerastu u građanski rat. Bes demonstranata je razumljiv. U krajnjoj liniji, obični građani najviše su pogođeni drakonskim merama štednje koje su nametnuli MMF i članice EU kao uslov za finansijsku pomoć. Međutim, nasilje kome su pribegli neki od demonstranata ne može se opravdati ni povećanjem poreza, ni drugim iskušenjima koja slede. Kao i sve ostalo što se trenutno dešava u Grčkoj i oko nje, i ovi protesti su poruka finansijskim tržištima – i to uznemiravajuća poruka. Oni pojačavaju sumnje svih koji ionako ne veruju da su članice evro-zone u stanju da kontrolišu situaciju. I istovremeno nameću pitanje koliko se može verovati u obećanja o štednji drugih dužnika kao što su Portugalija ili Španija“, piše Fajnenšel Tajms Dojčland.

„Nemiri u Grčkoj i na finansijskim tržištima ne bi smeli da pokolebaju države evro-zone. Naprotiv: one moraju još doslednije nastaviti put kojim su krenule, ali bi morale i bolje da ga objasne. Šta ne bi trebalo činiti ponovo je pokazala kancelarka Angela Merkel. Umesto da jasno kaže zbog čega se mora pomoći Grčkoj, služila uglavnom političkim floskulama. Na taj način ne mogu se smiriti ni vlastiti građani, ni finansijska tržišta.

A još štetnija od govora Merkelove, koji nije ništa značio jeste kakofonija u EU. Svakog dana objavljuju se nove procene koliko je, zapravo, Grčkoj potrebno novca u godinama koje dolaze. Umesto proizvodnje magle, vlade članica EU morale bi konačno jasno da kažu da se Grčka mora odvojiti od finansijskih tržišta – ako je potrebno i tri godine. Time bi pomogli i grčkom premijeru Jorgosu Papandreuu koji istinski pokušava da sprovede program štednje uprkos svim protestima.

U slučaju Portugalije i Španije još manje ima mesta za paniku. Obe zemlje su u mnogo boljoj situaciji od Grčke i kada je o osnovnim ekonomskim pokazateljima reč, i kada je u pitanju poverenje finansijskih tržišta. U krajnjoj liniji obe se i dalje finansiraju na tim tržištima, a da bi tako ostalo evropske vlade moraju ostati na putu kojim su krenule“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Na jučerašnje nerede u Grčkoj, osvrće se i kelnski Ekspres: „Može se razumeti što su mnogi Grci besni što sada moraju da ispaštaju zbog pogrešne politike, mućki i besomučnog zaduživanja raznih vlada. Jedino, nasiljem i generalnim štrajkom situacija se samo dodatno pogoršava. I ono malo što je ostalo od privrede zemlje biće potpuno uništeno. Svaki dan eskalacije nasilja umanjuje šanse da se situacija stavi pod kontrolu. I u tom grčkom dužničkom požaru mogle bi preko noći da izgore i desetine milijardi evra pomoći EU“, piše Ekspres.

Demonstracijama se bavi i komentator lista Merkiše algemajne: „Pogrešno je demonstrante nazivati „Grcima“. To je isto kao kada bi, gledajući slike nasilja u Berlinu tokom Prvog maja, neko rekao da su to „Nemci“. Prema anketama 60 odsto grčkih građana protive se štrajkovima zbog mera štednje.

Osim toga, nije više reč samo o Grčkoj. Onima koji su za to da se Grci prepuste njihovoj sudbini morao bi da ima u vidu da bi mogao izbiti opšti požar koji bi zahvatio i Nemačku: banke bi bile primorane da otpišu milijarde evra duga, strani investitori povukli bi novac iz Evrope, špekulanti koji u svemu najviše zarađuju uzeli bi na nišan druge zemlje. Ništa nije jevtinije od pomoći Grčkoj i sa te činjenice pažnju ne smeju da odvrate ni akcije manjine koja pribegava nasilju“, upozorava „Merkiše algemajne“.

Najzad, Vestdojče cajtung piše: „Mi dajemo milijarde, a oni i dalje demonstriraju, čuje se za kafanskim stolovima u Nemačkoj. Pri tom su Grci zaslužili da se prema njima bude fer – niko im ne bi smeo zameriti što protestuju na ulicama. Na rubu su provalije, besni na one koji su im sve to zamesili. Opasna je, međutim, mala grupa nasilnika koji žele smrt i razaranje. Ostaje nada da će većina građana ostati trezvena i da ih neće slediti“, piše Vestdojče cajtung.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević