Dalek put do mira

U tekstu naslovljenom „Dalek put do mira“, list Noje osnabriker cajtung komentariše situaciju na Kosovu: „Još godine će proći dok se Bundesver ne povuče sa Kosova. Duševne rane koje su u Republici otale posle rata bez sumnje su veoma duboke. Međutim, za razliku od Avganistana, KFOR-ova misija na Kosovu bi mogla da uspe. Zato je važno da je Bundestag odobrio produženje mandata. Bez prisustva međunarodnih vojnih snaga, mržnja između Srba i Albanaca bi sigurno dovela do novih nemira. Razlog je taj što je status zemlje još uvek međunarodno-pravno kontroverzan. Dok Kosovo-Albanci zahtevaju nezavisnost Republike, srpska manjina se nada da će Kosovo da ostane autonoman region. Političko vođstvo u Beogradu bi trebalo da se oprosti od tog nerealnog sna. Bez obzira što su interesi Srba i Kosovo-Albanaca trenutno nepomirljivi, Evropa u ovom slučaju ima šansu da za obe strane obezbedi jednu mirnu i privlačnu perspektivu: pristup EU, Srbiji bi obezbedio ekonomski rast i bolji životni standard i time bi utihnuli nacionalistički tonovi. Vođstvo Kosova, Evropska unija bi mogla da smiri jednim Maršalovim planom i razjašnjenim međunarodno-pravnim statusom. Ukoliko do svega toga dođe, KFOR-ove trupe bi jednog dana mogle da se povuku iz jedne mirne zemlje.“

Ne potcenjivati salafiste

Prema oceni nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hansa Petera Fridruha, salafisti i teroristička grupa Al-Kaida imaju „isti ideološki pristup“. U intervjuu za Lajpciger volkscajtung Fridrih ističe da bi trebalo da se prestane sa potcenjivanjem salafista: „Očigledno je da se radi o ljudima koji žele da ugroze temelje liberalnog poretka. Poput Al-Kaide, salafisti veruju da im njihova vera dozvoljava da upotrebom nasilja otklone sve što im stoji na putu. Ideološka bliskost između salafista i Al-Kaide je očigledna. To je i razlog što mnoge teroriste, osumnjičene za terorizam ili potencijalne teroriste koje uhapsimo možema da svrstamo u salafističko okruženje. Sva sila i sve mogućnosti koje nudi pravna država biće upotrebljeni protiv salafista. Neprihvatljivo je da jedna grupacija iz ideološko-političkih razloga ugrožava našu slobodu izražavanja, slobodu štampe i bude pretnja za novinare.“

Nemačka voljna da pomogne, ali...

U Intervjuu za Lajpciger volkscajtung, Fridrih je govorio i o Grčkoj. On smatra da bi najpre trebalo sačekati rezultate predstojećih izbora u Grčkoj: „Onaj ko želi našu pomoć i zahteva solidarnost, istovremeno bi morao da uvaži da mi od zemlje kojoj pomažemo očekujemo određenu dozu ozbiljnosti i razboritosti. Nemačka je voljna da pomogne, ali ne želi da novac odlazi u vreću bez dna. Grci su možda verovali da je bogatstvo zagarantovano ulaskom u evrozonu i prelaskom na evro. To je, međutim, velika zabluda. Zemlja mora i sa svojom ekonomskom snagom da odgovara valuti“, kazao je Fridrih za Lajpciger volkscajtung.

Privredni rast lek za dužničku krizu?

Povodom evropske finansijske krize i debate o privrednom rastu Veser kurir piše: „Sada dakle privredni rast. On bi sada trebalo da bude lek za dužničku krizu. Juče su to bile evro-obveznice. Prekjuče fiskalni pakt. Pre toga otkup obveznica od Evropske centralne banke, a još ranije finansijski štitovi svih vrsta protiv spekulanata i ostalih zlih duhova na finansijskom frontu. A na samom početku je bio spasilački paket pomoći za Grčku. To sa privrednim rastom je u suštini veoma dobra ideja. Ali pakt privrednog rasta za države EU pogođene krizom može da bude uspešan samo ako ga podrže sve države EU, a to bi značilo nova zaduženja tih država. I Nemačke. A Nemačka je, kao što je poznato, domovina Adama Rizea, utemeljitelja modernog računanja. Nemci bi dakle morali najbolje da znaju da dužničku krizu nije moguće rešiti sa novim dugovima. Impulsi za privredni rast po pravilu imaju uspeha tamo gde postoji funkcionalna privredna struktura. Pitanje je da li ona postoji u Grčkoj. I u drugim zemljama EU koje su pogođene krizom, kao što su Španija, Portugal ili Italija komplikovana birokratija, ali i korupciju sprečavaju rast. Trenutno ništa nije tako komplikovano kao što je situacija sa državama evrozone, koje su pod stegom dužničke krize i same sebi stoje na putu svojim nejedinstvom. Izlaz iz problema je moguć samo ako se svi obavežu na čvršću saradnju.“

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović