Dan kada je komunizam pao „plišano“

Datum: 17. novembar 1989. Studentski protest u Bratislavi, glavnom gradu Čehoslovačke pretvara se u masovne demonstracije. Demonstranti zahtevaju slobodu, nezavisnost i demokratiju. U narednih nekoliko dana protesti će prerasti u takozvanu Plišanu revoluciju.

Čehoslovačka Plišana revolucija počinje zapravo 16. novembra 1989. godine u Bratislavi. Studenti izlaze na ulice da bi obeležili Međunarodni dan studenata, kao i sećanje na čehoslovačkog studenta Jana Opletala koga su 1939. godine ubili nacisti. Dan kasnije studenti u Pragu izlaze na ulice, a studentske demonstracije Socijalističkog omladinskog pokreta izmiču kontroli – demonstranti marširaju gradom i viču: „Sloboda!“. U Narodnoj ulici između kordona policije i studenata oseća se ogromna napetost.

Policija ne zna kako da reaguje. Sukob policije i demonstranata postaje neizbežan. Sve kulminira kada 20. novembra čehoslovačka televizija objavljuje vest o stradanju jednog studenta u sukobima između policije i nenaoružanih demonstranata.

U narednih nekoliko dana demonstracijama se priključuju stotine hiljada ljudi. Formiran je komitet intelektualaca – Civilni forum na čelu sa Vaclavom Havelom koji upravlja revolucijom. Univerziteti i pozorišta stupaju u štrajk, a studenti i glumci putuju u fabrike širom zemlje da radnicima objasne šta se događa. Generalni štrajk zakazan je za 27. novembar.

Slom komunizma

Postalo je jasno da Komunistička partija gubi kontrolu. Generalni štrajk pokazuje ogromnu snagu naroda – cela država je blokirana! Masovne demonstracije postaju svakodnevna pojava, a ljudi otvoreno kritikuju režim.

U decembru dolazi do neverovatnih promena – Parlament iz Ustava izbacuje član koji je Čehoslovačkoj komunističkoj partiji garantovao vodeću poziciju u vlasti. Univerziteti i škole zvanično iz programa izbacuju učenja Marksa i Lenjina. Formirana je nova vlada, granice su otvorene, a na skupštini održanoj 29. decembra Vaclav Havel, zabranjeni pisac koji je pet godina proveo u zatvoru kao politički zatvorenik – izabran je za novog predsednika Čehoslovačke.

Nova demokratska Čehoslovačka nije dugo trajala – samo tri godine kasnije država se podelila na Češku i Slovačku. Vaclav Havel ostao je predsednik Češke do 2003. godine.

autori: Rob Kameron / Natalija Miletić

odg. urednik: Nemanja Rujević