.

Bilo da se radi o izbeglicama, proganima, ljudima bez domovine, emigrantima, ilegalnim doseljenicima ili sezonskim radnicima, svi su napustili svoje zemlje. I o njihovim sudbinama se ne zna ništa.

U Kelnu se nedavno jedan Rumun popeo na visoki kran i sa samog vrha pretio da će skočiti jer više nije video nikakav drugi izlaz iz situacije u kojoj se nalazio: za svoj rad na građevini već mesecima nije dobio platu, nije imao više ni za hranu, i nije zano šta da radi. Vatrogasci su ga spasli.

Radnici iz inostranstva su često žrtve laži, prevara i izrabljivanja. Žene sa Filipina se u Hong-Kongu drže kao robinje, marokanski seljaci u Španiji rintaju pod nemogućim uslovima, rumunski građevinski radnici se u Nemačkoj ilegalno angažuju za naknadu od koje jedva može da se preživi.

Zbog toga su Ujedinjene nacije proglasile 18. decembar za Svetski dan migranata. Ljude niko ne sme da tretira kao robove. Migranti nisu kriminalci, vće ljudi koji treba da žive bezbedno i dostojno.

No, većina migranata je nepoželjna - kako u Nemačkoj, tako i drugde. Oni su često žrtve diskriminacije, gurnuti na rub društva. Za mnoge već i pokušaj ilegalnog prelaska granice znači propast. Ali oni su ređeni da ponovo pokušaju. To pokazuju slike koje viđamo iz dana u dan.

Nikada ranije u ljudskoj istoriji nije toliko ljudi bilo van svoje države nego danas. Danas je svaki 35. građanin ovog sveta - migrant.

Na sličan način na koji se globalizuje privreda, globalizuje se i društvo koje postaje svetsko društvo. U budućnosti će sve manje ljudi provoditi život tamo gde su rođeni. Vreme je, dakle, da razvijemo kulturu prihvatanja migranata. Za početak će biti dovoljan i mali gest. Par ljubaznih reči tipa: "Zdravo. Lepo što ste ovde. Dobrodošli!"