Dani sećanja

U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 65 miliona ljudi. Nemci su kraj rata doživeli kao poraz, iako su mnogi posle šest godina umiranja očeva, braće i sinova ipak osetili olakšanje. U razrušenim gradovima ljudi su, posle niza godina pod bombama, izašli iz skloništa. Ali to je za veliku većinu Nemaca bio dan poraza. Naročito za vojnike, koji su u zarobljeničkim logorima čekali da saznaju šta će s njima biti. Jedni su pušteni nakon kraćeg zarobljeništva, drugi su morali i po deset godina da provedu u sovjetskim logorima. Za saveznike – Ruse, Amerikance, Francuze, Engleze, Poljake, Holanđane, Kanađane, Belgijance – 8. maj je dan bezuslovne kapitulacije Nemačke i Dan pobede. Potom, postoje žrtve „Trećeg rajha“ – Jevreji, homoseksualci, Romi, komunisti, socijaldemokrati, liberali, otvoreni ili potajni protivnici Adolfa Hitlera. Za sve njih je 8. maj dan oslobođenja iz koncentracionih logora, zatvora, prestanak ilegalnog života.

Promena paradigme

Osmog maja 1985. prvi put jedan nemački predsednik, Rihard fon Vajceker, kaže to što mnogi osećaju, ali i misle. Osmi maj je bio dan poraza. Objektivno gledano, to je bio dan oslobođenja. Nemci su se – hteli to ili ne – otarasili nacističke diktature, Adolfa Hitlera i njegove partije, zločina nad Jevrejima, straha. Kraj rata je okončao ubijanje, kako na frontu tako i u koncentracionim logorima. Nemačka je pretrpela poraz – ali nekoliko godina posle strahota Hitlerove varvarske vladavine zemlja je dobila šansu da živi u slobodi i demokratiji. Barem u zapadnom delu. Na istoku je nastala Nemačka demokratska republika kao socijalistička „bratska“ satelitska država Sovjetskog saveza, u kojoj nije bilo demokratskih prava i sloboda. Godine 1990. dve države ponovo su se ujedinile.

Nova samouverenost

Osmi maj 2015, sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata. Ujedinjena Nemačka danas spada u najuglednije države sveta. Njen demokratski društveni model, koji je socijalno usmeren, ali i ekonomski ekstremno uspešan, atraktivan je širom sveta. U poslednjoj deceniji zemlja je shvatila da drugi očekuju mnogo od nje – da preuzme vodeću ulogu u Evropi i važnu ulogu u svetu. Ta uloga je retko vojne prirode, mada u međuvremenu i učešće u međunarodnim misijama nije retkost. Ta uloga je pre svega političke i ekonomske prirode. Nemačka ne nastupa bahato ali je sve više samouverena. Zbog toga je kritikuju na način koji Nemcima, orijentisanim na konsenzus, zadaje bol. No, oni će morati da nauče da sa time žive.

Kraj i novi početak

DW podseća na kraj Drugog svetskog rata, na kraj stravičnog ubijanja. Pričamo sa svedocima kako su doživeli taj dan. Ali, posle 70 godina, posmatramo i razvoj naše zemlje, kako se odnosi prema sećanju koje polako iščezava. Da li postoji nešto poput normalnog odnosa prema istoriji, pošto je od rata prošlo dosta vremena? Da li današnji Nemci 8. maj doživljavaju kao dan oslobođenja – i zašto? Sećanje na taj datum povod je da pogledamo unazad, na tadašnju Nemačku, ali još više da se posvetimo tome kakva je današnja Nemačka.