Danju rade, noću štrajkuju

Odbor za nagrade zagrebačke Gradske skupštine jednoglasno je predložio da se nagrada „Zagrepčanka godine“ dodeli Đurđici Krnjak, radnici fabrike tekstila „Kamensko“ u stečaju i predvodnici inicijativne grupe od 20 radnica u borbi za svoja, radnička prava. U obrazloženju odluke rečeno je da radnice „Kamenskog“ svojim štrajkom nisu samo upozorile na težak položaj radnica u tekstilnoj industriji, već su danju radile, a noću štrajkovale glađu kako bi javnost upoznale sa problemima radnika koji rade, a ne primaju platu.

U Hrvatskoj je apsolutna nezaposlenost premašila 320.000 osoba. Ali, još je porazniji podatak da preko 70.000 ljudi radi, a ne prima platu. Među njima su i npr. radnici „Jadrankamena“, firme u vlasništvu Bruna Orešara, bivšeg tenisera i svojevremeno sparing-partnera prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. Radnici „Jadrankamena“ hteli su, zbog plata, i fizički da se obračunaju s Orešarom, ali ih je sprečio njihov predstavnik sindikata.

Borba za „Kamensko“

I radnice „Kamenskog“, pre stečaja, pet meseci nisu primile platu, a doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje nisu im uplaćivani dve godine. Građani su u radnicama „Kamenskog“ prepoznali privrednu i socijalnu situaciju u Hrvatskoj, odnosno njihovu spremnost da se bore za svoju egzistenciju. Uočili su tada i radnicu Đurđicu Krnjak. „Obećali smo sami sebi da ćemo se boriti za ’Kamensko’, da ostane, da radimo pa na bilo koji način“, rekla, je primajući nagradu, ta danas nezaposlena radnica. Ona sa nezaposlenim sinom živi u podstanarskom stanu.

Kako bi izbegli rad bez plate ili nezaposlenost ili dugotrajni boravak na berzi rada, a u želji da dobiju nešto bolju penziju, prošle godine je više od 21.000 ljudi otišlo u prevremenu penziju. Nezaposleni i penzioneri za čak 100.000 premašili su broj zaposlenih osoba, pa su sve glasniji zahtevi i radnika i sindikata, ali i poslodavaca, da se podstaknu mere za zapošljavanje jer sve manji realni sektor neće moći da finansirati sve veću potrošnju.

Sindikalna upozorenja

Sve najveće sindikalne centrale smatraju da je trenutno najvažniji problem u Hrvatskoj visoka nezaposlenost, pa će u sklopu rasprave o Vladinom programu ekonomskog oporavka insistirati na pitanju da li su Vladine mere dovoljne da se pokrene privreda i smanji najveća nezaposlenost od 2005. godine. Hrvatsko udruženje poslodavaca mišljenja je da bi hitno trebalo raspravljati o izmenama Zakona o radu i tržištu rada koje treba što pre fleksibilizovati kako bi se stvorili uslovi za povećavanje zaposlenosti.

Krajem 2010. u Hrvatskoj je bilo ukupno milion i 200.000 penzionera, a na jednog je penzionera dolazilo je svega 1,23 zaposlenih. Međutim, zbog nezaposlenosti taj odnos je sada potpuno narušen jer milion i 400.000 zaposlenih, među kojima su i oni koji ne primaju naknade, mora da finansira i sve veći broj onih na berzi. Prosečna plata u Hrvatskoj je 5.584 kune (750 evra), a prosečna penzija 2.164 kune (290 evra).

U ovoj godini planirano je da se za penzije izdvoji oko 35 milijardi kuna, pri čemu bi se 19,3 milijardi prikupilo iz penzionog doprinosa na plate, a 16,3 milijardi pokriće državna kasa. Realnije je, međutim, upozoravaju ekonomisti, da se i penzije i naknade za nezaposlene prvenstveno finansiraju kreditima, jer privreda neće izdržati tolike namete.

Radnice „Kamenskog“ i Đurđica Krnjak u takvoj situaciji postaju simbol sve više obespravljenih radnika u Hrvatskoj, pre svega onih koji rade bez plate. A takvih će, prema procenama analitičara, do kraja godine biti oko 100.000.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odgovorni urednik: Ivan Đerković