Danski recept

Sedam je sati. Jesper Sorensen sinu Danijelu oblači jaknu i obuva cipele. Njegova žena Lena stoji pored njih sa devetomesečnom bebom na rukama. Nešto kasnije, otac i sin izlaze iz kuće. Jesper Sorensen odvodi svog trogodišnjeg sina u vrtić. A onda odlazi na posao.

Samo na prvi pogled

Na oko, uobičajena scena - muž odlazi na posao, a žena ostaje kod kuće. Ali, to je tako samo na prvi pogled, jer kroz samo nekoliko meseci Lene Sorensen se vraća svom poslu. Čuvanje dece ne predstavlja nikakav problem. U Danskoj, država porodicama garantuje mesto za dete, u vrtiću ili dnevnom boravku. Lene Sorensen je srećna što je to tako i kaže:

Da budem domaćica? Ne hvala! Bar ne na duži period. Sa bebom, u kući narednih osam, devet meseci – to je OK. Ali, onda opet moram napolje. Meni su potrebni izazovi, nešto uzbudljivo. Život domaćice je dosadan - čišćenje kuće, spremanje, kupovina, pranje veša. Na duži rok to mi ne bi bilo dovoljno, kaže Sorensenova.

Uloga države

Beba je umorna. Lene Sorensen odlazi u šetnju – plaža Oresund nije daleko. Kaže:

„Nemam problema sa time što mi decu čuvaju drugi. Danijela smo sa 11 meseci vodili ženi na čuvanje, a naša ćerka će sa osam meseci ići u jaslice. Tamo im je lepo i mogu da se igraju sa ostalom decom. Odnosim ih na čuvanje u pola osam i vraćam kući u pola četiri“.

Zaposlenost žena i organizovana briga o deci od strane države glavni su razlozi za gotovo nepostojanje siromaštva dece u ovoj zemlji. Prvo, žena doprinosi porodičnom budžetu i, drugo, socijalne institucije odmah primete čim se deca u porodici zapostavljaju.