Dečji vrtić u kontejneru

Martinu Rajhvaltu nije do smeha. Ove godine ne može da ide na odmor jer mora da se pobrine za izgradnju 29 kontejnera u opštini Vajlersvist u kojima će boraviti deca. Jer od 1. avgusta 2013. već jednogodišnjaci imaju zakonsko pravo na mesto u vrtiću. Do sada su to pravo imali trogodišnjaci i stariji. Dve nedelje pre ovog datuma postavljeni su provizorni vrtići na površinama veličine fudbalskih terena.

U žestokom tempu su instalirani priključci za vodu, toaleti i kuhinje, montirani stolovi za povijanje, mesta za spavanje, stolovi i stolice. Na kraju su raspoređene i igračke, ošišana trava i postavljena ograda. Jer roditelji, koji za svoje potomstvo ne dobiju mesto u vrtiću, ubuduće mogu da tuže grad ili selo.

Sporne brojke

I tako se širom Nemačke radi i gradi u poslednjem momentu, kako bi približno bilo ostvareno zakonsko pravo. Savez, savezne pokrajine i komune su se još 2007. dogovorile oko izgradnje mesta u vrtićima. Ali dok su odobrena gradilišta, angažovane firme i pronašli zaposleni, protekle su godine.

Koliko roditelja će zaista od 1. avgusta prijaviti decu u obdaništa, do danas ne zna nijedan stručnjak. Da bi četvoro od 10 dece bilo u vrtiću, moralo je da bude stvoreno novih 780.000 mesta, prema saveznom Zavodu za statistiku. Ministarka za porodicu Kristina Šreder (CDU) navela je dve nedelje pre zvaničnog datuma, da ima 830.00 mesta. Kritičari sumnjaju u te brojke.

Vaspitanje na više jezika?

Peter Šleser, gradonačelnik Vajlersvista računa s tim da između 50 i 70 odsto svih roditelja u opštini žele da daju decu u vrtiće. Mesto sa 7.500 stanovnika beleži ogromni povećanje broja familija u Nemačkoj. Opština leži na raskršću autoputeva Blishajm, koji između Kelna i Ojskirhena povezuje autoputeve A1 i A61. U industrijskoj oblasti svakodnevno nastaju nova radna mesta. Samo u logističkom centru jednog lanca drogerija radi 1.600 ljudi iz 62 nacije. Za Petera Šlesera to je pozitivan razvoj. On može čak da zamisli da ponudi i vaspitanje dece na više jezika.

Suset Mason, poreklom iz Kube, govori perfektno nemački. Ponovo će početi da radi, čim njen sin Luis dobije pozitivan odgovor na zahtev za celodnevni boravak u vrtiću. Trenutno je dečak samo prepodne u vrtiću, jer je dobio mesto ograničeno na samo tri sata dnevno. On mora da bude među decom i da nauči nemački, kaže Mason i dodaje.

"Ovde se prijavljuju deca ispod i iznad tri godine. U Kubi je to vrlo jednostavno. Od trećeg meseca decu možete da ostavite u vrtiću, ako majka radi, bez problema."

I majka Suzane Meler, koja takođe živi u novom naselju, još uvek ne zna da li će Liza i Lars dobiti mesto u novom vrtiću. Njena deca su us vrtiću koji je prilično daleko od kuće.

Posebna očekivanja od vaspitača

A kakva je situacija sa osobljem? U Nemačkoj nema dovoljno stručnjaka. Procenjuje se da širom zemlje nedostaje oko 60.000 vaspitača. Savez za zaštitu dece strahuje da bi zato čuvanje dece moglo da trpi. Hajke Iven, direktorka vrtića kaže da su vaspitači dobro pripremljeni. U njenom vrtiću su zaposleni dobro obučeni i za čuvanje najmlađih.

"Već pet godina imamo dobra iskustva sa jednom grupom male dece. Oni mogu da izdrže kod nas i ceo dan. Naravno da za malo dete nije lako biti do pola pet u vrtiću, ali ovde se dobro osećaju. Njima prija i kontakt s ostalom decom, vršnjacima."

Za gradonačelnika Petera Šlesera je pitanje čuvanja dece već duže vremena prioritet. Kontejneri su naravno samo privremeno rešenje, kaže on, a pri tome i skupo: njihovo iznajmljivanje opštinu košta 150.000 evra.

"Verovatno bi za nas bilo jeftinije da smo platili odštetu roditeljima koji bi nas tužili. Ali to ne bi bilo pravedno prema roditeljima, jer smo ih već godinu dana tešili izgradnjom novog vrtića."

Autor: Karin Jeger / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon