Deža vi, Bijenale i nemački film

DEŽA VI: Izložba „Deža vi – umetnost ponavljanja od Direra do Ju Tjuba“ otvorena je do 5. avgusta u Državnom muzeju umetnosti u Karlsrueu. Ona je rezultat saradnje ovog muzeja sa Visokom školom za oblikovanje. Putem seminara na Visokoj školi, studenti su bili uključeni u oblikovanje izložbe. Njihov cilj je pri tome, ni manje ni više bio da se iznova definiše odnos originala i kopije. Izložena su dela velikih majstora, Albrehta Direra, Lukasa Kranaha, Pitera Brighela. Svi oni su kopirali dela drugih slikara. Isto važi za Degu, Van Goga i Matisa. Da li je to skandal? Mora li se istorija umetnosti iznova pisati?

Arijane Mensger, koja je odgovorna za sastav ove izložbe, povlači jasnu liniju podele između pojmova. „Falsifikatom se smatra delo koje se na lažan način predstavlja kao original. Prema tome, glavna razlika između falsifikata i kopije sastoji se u tome da se falsifikat predstavlja kao original, dok kopija samo teži da izgleda kao original.“

SEDMO BIJENALE: U Kelnu je juče završen sajam umetničkih dela Art Kolonj, ali pijatelji moderne umetnosti u Nemačkoj neće dugo ostati praznih ruku. Krajem ove nedelje, 28. aprila (pa sve do 1. jula) u Berlinu se održavaju sedmo Bijenale, koje je koncipirao poljski video umetnik Artur Zmijevski. Njegov manifest „Primenjena društvena umetnost“ polazna je tačka za ovogodišnju izložbu, koja prvi put obuhvata i izložbena mesta van Nemačke. Video radovi izraelsko-holandske umetnice Jael Bartane o povratku Jevreja u Poljsku, prikazani su najpre na Bijenalu u Veneciji, a sada bi trebalo da budu sastavni deo poljsko-izraelsko-nemačkog projekta, kojom Berlinsko bijenale nastavlja tradiciju poljsko-nemačke saradnje, a koja je prošli put bila potpuno prekinuta.

NEMAČKI FILM: „Anonimus“ Rolanda Emeriha važi za favorita na takmičenju za najviše dotiranu nagradu u oblasti kulture. Na provokativno pitanje, „da li je Šekspir bio samo neznalica, kojem su pripisivani tekstovi koji su poticali iz pera drugih pisaca?“ rasplamsala se živa diskusija koja okupira kako stručnjake, tako i širu publiku. „Anonimus“ traži odgovor na to pitanje , i to tako dobro da je ovaj film istovremeno nominovan za sedam zlatnih Lola prilikom dodeljivanja nagrade za najbolji nemački film.

Novi film Kristijana Pecolda podseća na Nemačku Demokratsku Republiku pri čemu u prvi plan stavlja dva aspekta – brigu jednih za druge i slobodu – ovaj film je predložen za 8 Lola. 27. aprila ministar kulture Bernd Nojman će u Palati Fridrih u Berlinu objaviti kome će pripasti filmski trofeji.

Priredila: Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević