Deca moraju da se pitaju

Svetski Dan deteta (20.09.2011) ove godine održava se pod motom „Deca imaju šta da kažu!“ Jedan od onih koji ima šta da kaže je i 17-godišnji Florijan Rataj. On koncentrisano posmatra poslanike. Šesnaestoro dece i mladih došli su na sastanak Gradskog saveta mladih u Bergnojštatu u blizini Kelna. Oni žele da odlučuju o budućnost svog grada – a ne da tu važnu odluku prepuste samo odraslima.

Florijan rutinski vodi sastanak, glasanje … o anketi građana, o planovima za noć rokenrola. Odrasli smeju da prisustvuju sednicama, ali – ovde su na vlasti deca! Mada Savet mladih nema poseban budžet, može da se pohvali rezultatima, kaže 14-godišnji Aleksandar Role: „Mi reagujemo na želje mladih u Bergnojštatu i onda o tome glasamo. Tako se na primer Savet mladih zauzeo za skejterski park, pa je zato i izgrađen.“

Promena stava prema deci

Parlamenti dece i mladih su nastali pre više od 30 godina u Francuskoj. Od ranih devedesetih, postoje i u mnogim nemačkim gradovima i komunama. Poslanici su obično stari između 10 i 18 godina.

Rudi Tarneden, portparol UNICEF-a ukazuje na promene stava prema deci: lokalni političari pitaju decu kako bi trebalo da izgleda novo igralište, nastavnici pitaju učenike koju vrstu muzike žele da čuju na školskim priredbama, roditelji zajedno sa decom odlučuju gde će porodica provesti vikend.

„To znači da više nije u pitanju naredba odozgo na dole, već potreba da jedni druge uvere u ispravnost svoje želje. To nije uvek bez stresa, i svojevrstan je izazov za roditelje. Ali, to je put koji vodi do većeg samopouzdanja dece“, kaže Tarneden.

Deca rade i ratuju

Prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) širom sveta više od 215 miliona dece radi kako bi pomoglo porodici da preživi. U nekim zemljama deca ratuju. Uprkos tome, deca tamo nemaju pravo da zajedno sa odraslima odlučuju.

„Video sam, na primer, pre nekoliko godina u Ruandi, kako deca i mladi na Nacionalnoj konferenciji posle genocida u svojoj zemlji raspravljaju o rasizmu. U normalnom društvu, društvu odraslih, zataškivano je da još uvek ima velikih napetosti između Hutua i Tutsija – deca su o tome otvoreno govorila u potrazi za zajedničkim rešenjima“, dodaje Tarneden.

Autori: Monika Gribeler / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević