Filipinska deca bez očeva

"Vidi, to je tvoj tata!" Marcia svom četvorogodišnjem sinčiću Danijelu pokazuje sliku na kojoj ona za barom sedi zagrljena sa srednjovečnim plavokosim muškarcem. Ali, Danijel je prilično nezainteresovan za fotografiju, igra se, ...

"Mlečne ribice" i "nigeri"

"Bila bih srećna kada bi Danijel mogao da upozna svog oca", kaže Marcia, dok daje flašicu svom najmlađem sinu. Zajedno sa svoje petoro dece i majkom, 28-godišnja Marcia živi u trošnoj kolibi na rubu grada Olongapoa na filipinskom ostrvu Luzonu. Očevi dece su različiti: jedan Amerikanac, Australac i Filipinac. Svi su oni neko vreme bili Marcijine mušterije. Zapadnjaci koji na Filipine dolaze zbog seks-turizma obično prostitutke "bukiraju" na nekoliko nedelja ili meseci. Mnoge žene se nadaju da bi tih nekoliko nedelja moglo da preraste u ozbiljniju vezu i tako ih izbavi iz siromaštva. No, to se retko događa.

Očevi Marcijine dece nestali su odmah posle porođaja. Marcia i dalje radi kao "barska dama". Finansijsku pomoć od očeva svoje dece nikad nije dobila. Ni prošle godine kada je morala sahrani svoju dvogodišnju Kejt koju je udario auto. Njen otac, Australac, nije se nikada javio. Kejt je imala plavu kosu i plave oči. Meštani su je zvali "Mlečna ribica".

Generacija bez očeva

Siromašno dete svetle puti i plavih očiju može biti samo dete prostitutke. Deca očeva afričkog ili afro-američkog porekla se još teže probijaju kroz život. Na Luzonu živi na hiljade dece s takvom stigmom. "Mušterije traže seks bez kondoma. I šta mi onda preostaje", kaže Triša Velaskez, iz jednog salona za masažu. Otac njene ćerke Sabrine je Nemac. Kada mu je ispričala da je u drugom stanju, jednostavno je nestao. Mnoge prostitutke ni ne znaju ko je otac njihove dece. Antibebi pilule su preskupe, a prekid trudniće je ilegalan. Mnoge žene opasnim metodama pokušavaju da izazovu pobačaj.

U takvoj situaciji ne čudi podatak po kojem je broj zaraženih HIV-om, nasuprot svetskom trendu, na Filipinima u porastu. Seks-turiste to ne odbija: četvrt Olongapua Bareto već od ranog jutra vrvi od muškaraca u potrazi za jeftinim seksom. Na mnogim barovima stoje oglasi u kojima se traže "konobarice prijatnog karaktera" ili "plesačice".

Nacionalna sramota

Prostitucija u ovom delu Filipina ima dugu tradiciju, a kumovalo joj je, kao i drugde u jugoistočnoj Aziji, prisustvo američkih vojnika. Već na ulazu u grad, transparentom na kojem piše "Olongapo - grad najepših žena na svetu", namamljuju se žitelji obližnjih američkih vojnih baza Clark i Subic Bay. Istovremeno, nekoliko centimetara iznad toga, transparent ukazuje na uspešnu gradsku vladu. Šaj Kulen, irski misionar koji već godinama u sklopu organizacije za zaštitu dece deluje u Olongapu, kritički vrti glavom. "Gradski oci i vlasnici barova tesno sarađuju. Seks-turizam, i to onaj najgore vrste, ovde uživa političku podršku jer predstavlja dobar izvor zarade. Lokalne vlasti ponekad same investiraju u ovu vrstu turizma. To je filipinska nacionalna sramota", kaže on. Prema filipinskim zakonima, otac je dužan da se brine za dete. No, u praksi retko koja prostitutka uspe da se izbori za svoje pravo.

Marcia sada pokušava da se zaposli u jednoj južnokorejskoj fabrici elektronike na ostrvu. S ocem sina Danijela, koji živi u SAD, je u međuvremenu uspostavila kontakt. Sada su prijatelji preko Fejsbuka.