Deca, reklame i sramne obmane

U dečijoj hrani previše je masti, previše soli i previše šećera. Lekari za decu i zaštitnici potrošača to odavno znaju, ali ovih dana situacija je još gora. Zbog Evropskog prvenstva, proizvođači su agresivniji, između ostalih služeći se "mamcima za decu”, žale se u nemačkoj partiji Zelenih. Nedavno su članovi ove stranke, u saradnji sa glavnim doktorom postamske klinike za lečenje dece i mladih, Mihaelom Redkeom, ispitali takozvanu ”hranu za navijače”. Po njihovim nalazima, tri četvrtine tih proizvoda su slatkiši, slatki napici i grickalice. Još deset posto su alkoholna pića. Mnoge navijačke poslastice prave su “kalorijske bombe” kaže Berbel Hen, predvodnica Zelenih u nemačkom parlamentu.

Studija je kritikovala to što se ovi proizodi povezuju sa upečatljivim strip-likovima, timskim oznakama, samoleplivim sličicama, ili takozvanim fudbalskim tetovažama, i tako privlače pažnju dece.

Nerazumljive informacije

Za pedijatra Mihaela Radkea, najveći problem je nedostatak informacija: “deklaracije na slatkišima i hrani za decu nisu jasne. Kada imate unuke i hoćete da im kupite nešto slatko, jednostavno ne možete da pročitate ono što stoji na pakovanju, bez uveličavajućeg stakla. Čak i ako uspete da to pročitate, i dalje ne razumete šta su zapravo sastojci."

Organizacija “Food Watch” početkom godine analizirala je oko 1500 prehrambenih proizvoda namenjenih deci. Rezultat: Skoro tri četvrtine proizvoda su slatke i masne užine, koje po preporuci nemačkog Ministarstva zdravlja treba izbegavati.

“Junkfood” znači veći profit

Razlog za promociju nezdrave hrane i pića je jasan, po mišljenju Foodwatch-a. „Sa voćem i povrćem može se zaraditi samo malo, sa nezdravom hranom i gaziranim pićima dosta više. Proizvodnja zdrave hrane za decu jednostavno se ne isplati “ U ponudi je manje od pet posto voća i povrća, dok slatkiši, gazirana pića i grickalice prelaze 15 procenata. Svi proizvodi moraju da na pakovanju imaju preporučenu dnevnu količinu, odnosno količinu šećera, masti, zasićenih masnih kiselina i soli po jednoj porciji. Međutim, veličinu porcije bira proizvođač, tako da ove informacije uglavnom nemaju nikakvu vrednost.

Semafor je putokaz do boljeg zdravlja

Dečiji lekar Redke zalaže se za zdravstveni semafor, ideju koju odavno podržavaju grupe za zaštitu potrošača: “Radi se o prostoj i razumljivoj deklaraciji: zeleno svetlo znači da je nešto dobro, crveno svetlo znači da je loše, dakle previše kalorija ili soli. Svi znamo da preveliki unos soli nije dobar za decu. Slane grickalice, poput čipsa dakle imaju crveno svetlo . Ove proste stvari, koje se mogu jednostavno propisati, ne prelaze u delo, i to kritikujemo.”

Problem nisu suptance koje su očigledno škodljive, kaže ovaj berlinski lekar, već obmanjivanje potrošača. Najbolji primer za to su zvezde fudbalskog prvenstva, naglašava Radke: „Tamo članovi reprezentacije reklamiraju zdrav doručak sa Kellog-pahuljucama. A na pakovanju jasno piše da ima u ovim pahuljicama ima jako puno šećera. To znači nije prosto zdrav doručak, već je slatkiš.“

Prikrivena opasnost

To da proizvođači hrane koriste idole mladih za reklamu, razumljivo je sa ekonomske strane. Međutim, posledice, poput gojaznosti, dijabetesa i srčanih oboljenja su očigledne. Za Mihaela Radkea je stvar jasna: „To nas navodi radimo na štetu sopstvenog zdravlja, kada sportisti, na koje gledamo kao na telesne uzore, reklamiraju stvari koje nisu pogodne za decu. To je prevara.“

Ne postoje zakonska ograničenja za doziranje šećera i masti u hrani. Ovde građani sami snose odgovornost. Pored jasnih deklaracije sadržaja hrane u industriji, možda bi se i u samoposlugama moglo puno postiči sa nekoliko jednostavnih poteza, misli Radke, jer „sve dok te police pune boja, nude toliko slatkiša u blizini kase u visini očiju dece, imaćemo problem.“

Autor: Darko Janjević
Odgovorna urednica: Dijana Roščić