Deca stranaca u Nemačkoj lošiji đaci?

„Svaki treći nemački učenik položi maturu, a kod stranaca samo svaki deseti“, kaže predstavnica Saveza dobrotvornih organizacija Barbara Jon koja se dugo godina u Berlinu bavi problematikom migranata. „Kada izdvojimo samo one koji uopšte ne završe školu, onda je tu razlika još uočljivija – šest odsto nemačke, odnosno 15 odsto dece stranog porekla.“

Savez u kome je Barbara Jon angažovana radi na tome da se u školama obezbedi celodnevna nastava kako bi dete iz migrantske porodice po završetku školovanja bilo u stanju da piše i razume tekstove na nemačkom kao i da poznaje četiri osnovne računske operacije.

„Potrebno nam je da zajednički časovi što duže traju, nikako prerano odvajanje, nikako prerana segregacija… Neophodna je celodnevna nastava, a isto tako i unapređenje časova nemačkog kao drugog jezika i to ne samo u vrtićima i ne samo do četvrtog razreda, već sve do mature“, kaže Barbara Jon. Ona ukazuje na to da bi škole trebalo da budu obrazovne institucije i za odrasle, kao što je to slučaj u anglosaksonskim zemljama. To i odraslima pruža veće šanse za uklapanje u nemačko društvo.

„Ambasador obrazovanja“

Jedna od organizacija koja radi na procesu integracije migranata i izbeglica jeste i Forum migranata, koji okuplja više od sto migrantskih organizacija u Nemačkoj. Njihov portparol Čikudi Lonji kaže:

„Želimo da migrantske organizacije upoznamo sa procesom obrazovanja, da podstaknemo njihovo aktivnije učešće na lokalnom nivou i na taj način pomognemo i roditeljima i mladima. U tom cilju radimo obuku trenera – svojevrsnih ’ambasadora obrazovanja’, koji bi zatim trebalo da ta svoja znanja o mogućnostima u obrazovanju prenesu dalje.“

Autori: Sabine Riperger / Ivan Đerković

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević