Deca umiru zbog blizine nuklearki

Rafael Reter je sa tri godine umro od leukemije. On je sa svojom porodicom živeo samo četiri kilometra od nuklearne elektrane Gundremingen u južnoj Nemačkoj. To je najveća nemačka nuklearka. Ona bi – prema odluci nemačke vlade o postupnom prestajanju proizvodnje struje uz pomoć atomske energije – trebalo da radi do kraja 2021. godine. Ne može se direktno dokazati da je radijacija iz ove elektrane kriva za smrt malog Rafaela. Ali, statistike pokazuju da mala deca u blizini nuklearki dvostruko češće oboljevaju od leukemije.

Sa približavanjem mesta stanovanja nuklearnoj elektrani, povećava se i rizik od dobijanja kancera. Do tog rezultata je došla dosad najobimnija i najpreciznija studija o toj temi. Ona je objavljena u Nemačkoj 2007. i izazvala je pažnju čitavog sveta. Objavio je Nemački registar dečjih kanceroznih oboljenja Univerziteta u Majncu – a naručio Savezni ured za zaštitu od zračenja koji radi u sastavu nemačkog Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Prema navodima naučnika koji su proučavali podatke iz perioda između 1980. i 2003, u tom periodu je u Nemačkoj između 120 i 275 male dece obolelo od raka samo zato što su živela u blizini nuklearne elektrane. Posebno su ugrožena deca mlađa od pet godina koja žive u krugu do pet kilometara oko nuklearki.

Mnogo neodgovorenih pitanja

Fizičar i stručnjak za zračenje dr Alfred Kerblajn pratio je pomenutu studiju – on već decenijama prati i detaljno proučava podatke svih poznatih studija o toj temi. Tako se pozabavio i podacima koje su posle pomenute studije u svojim radovima objavili naučnici iz Francuske, Švajcarske i Velike Britanije. On je u intervjuu za Dojče vele izjavio da analiza svih studija pokazuje da se sa blizinom nuklearnih elektrana za decu povećava i rizik oboljevanja od leukemije.

Dosadašnja istraživanja su otvorila i neka pitanja. Stručnjaci za zračenje nisu uspeli da objasne zašto su kancerogena oboljenja učestala u blizini atomskih centrala. Prema dosadašnjoj zvaničnoj proceni Nemačke komisije za zaštitu od zračenja, to zračenje bi moralo da bude 1000 puta veće da bi ta veza mogla da se uspostavi i objasni.

Ozračen već embrion?

Kerblajn je tražio i dalje. On je ustanovio da pri menjanju elemenata koji sagorevaju kroz dimnjake nuklearki nakratko izbija najveći deo godišnje emisije radioaktivnog zračenja. Ukoliko ona ozrači neko osetljivo telo, na primer, embrion, povećava se rizik od kancera. Prema Kerblajnovoj proceni, to koncentrisano zračenje bi moglo biti logično objašnjenje za povećan broj slučajeva leukemije.

Stručnjak za medicinu i biologiju zračenja Edmund Lengfelder to vidi na sličan način, i ukazuje na primer sa alkoholom: „Ako odrasla osoba jednu flašu rakije pije dva meseca, onda je to neproblematično. Ako je ispije za jedan dan, pašće u trans. Za jedno dete, takva doza bi mogla da bude smrtonosna.“

Međunarodna organizacija Lekara za prevenciju atomskog rata IPPNW zbog toga zahteva da se pooštre standardi zaštite od zračenja. Ona traži da se zaštita ne orijentiše prema odraslom mladom muškarcu, već prema posebno osetljivim grupama kao što su žene, deca i embrioni.

Do 20.000 devojčica manje

Istraživači zdravlja i životne sredine iz minhenskog centra Helmholc pružili su nova saznanja koja potkrepljuju pretpostavku da zračenje nuklearnih elektrana ima uticaja na genetski kod. Oni su pažljivo proučili registar novorođene dece i ustanovili da se u krugu od 40 kilometara oko nuklearnih elektrana rađa gotovo jedan odsto manje ženske dece.

Biomatematičar dr Hagen Šerb, koji je rukovodio tim istraživanjem, za DW je izjavio da zbog civilnog korišćenja atomske energije u Nemačkoj i Švajcarskoj nije rođeno između 10 i 20 hiljada devojčica. Saznanje da radioaktivno zračenje utiče na ravnotežu polova nije novo. Američki genetičar Herman Džozef Miler je za to otkriće još 1946. dobio Nobelovu nagradu. Naučnici su takve poremećaje ravnoteže ustanovili i nakon eksplozija atomskih bombi i posle katastrofe u Černobilju.

Posebno malo ženske dece se rađalo u blizini nemačkog postrojenja za privremeni skladištenje nuklearnog otpada u Gorlebenu. Tamo se između 1996. i 2010. rodilo gotovo hiljadu devojčica manje nego što je moglo da se očekuje prema normalnoj stopi priraštaja. Prema navodima dr Šerba, posebno su problematična postrojenja u kojima se „manje ili više otvoreno rukuje radioaktivnim materijalima“. Ovaj stručnjak je isti poremećaj odnosa polova među novorođenom decom konstatovao i u blizini mesta sa koga je uklonjena jedna nuklearka.

Još nema specijalne prevencije

Dojče vele je Nemačkom atomskom forumu i Saveznom zavodu za zaštitu od zračenja postavio i pitanje: da li se na osnovu pomenutih studija preduzimaju odgovarajuće mere zaštite od zračenja. Oni su naglasili da se pomenuta saznanja uzimaju vrlo ozbiljno i da podržavaju dalja istraživanja, ali i da još nije bilo povoda za specijalnu prevenciju.

Roditelji malog Rafaela, zajedno sa bratom i sestrom preminulog dečaka, i dalje žive u susedstvu nuklearke u Gundremingenu.

Autori: Gero Rueter / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević