Decenija BRIK-a

Čovek bez nogu sedi na dasci od iverice sa točkovima skinutim sa kancelarijske fotelje. Sa obe ruke gura dasku jednom od glavnih ulica Mumbaja, dlanovi su mu crni od prašine.

Ni pola kilometra dalje je novi soliter indijskog industrijalca i multimilionera Mukeša Ambanija. Zgrada je koštala oko dve milijarde dolara i to je najskuplja privatna rezidencija u svetu. Garaža za luksuzne automobile porodice zauzima šest spratova, u zgradi je zaposleno 600 ljudi koji brinu o Ambanijevima. Tu su i teretana na dva sprata, bioskop, na krov mogu da slete tri helikoptera.

Stan na 27 spratova

Porodica stanuje na 27 spratova – Ambani, njegova majka, supruga i troje dece. U oktobru 2007. godine, kada su skočili kursevi akcija, Ambani je neko vreme bio najbogatiji čovek sveta, od početka ove godine živi u soliteru.

Indija, zemlja protivrečnosti, naučila je tokom protekle decenije kako da se predstavi svetu. Cilj je bio da se pobegne od imidža siromašne i zaostale zemlje koju pogađaju suše i glad i u kojoj žive prosjaci o kojima brine majka Tereza. Umesto toga, trebalo je stvoriti sliku moderne demokratije koja teži napretku i privrednom usponu i u kojoj najbogatiji mogu da se odaju ekscentričnim uživanjima.

Udruženje poslodavaca i vlada finansirali su kampanju koja je koštala milione dolara kako bi od Indije napravili brend i stvorili sliku „demokratske slobodne privrede koja beleži najbrži rast u svetu“. Za razliku od Kine koja još brže raste, ali nije demokratska zemlja.

Reforme kao podsticaj

Do početka devedesetih godina indijska privreda je stagnirala. Tek reformama iz 1991. godine – opreznim otvaranjem tržišta stranim investitorima i drastičnim smanjivanjem carina – obezbeđen je željeni snažan privredni uspon.

Od početka ove decenije privredni rast je veći od šest procenata, u drugom kvartalu ove godine iznosio je 7,9 odsto – kao da nikakve svetske ekonomske krize nema.

Prednost je predstavljalo to što je, uprkos liberalizaciji, deregulisanju i privatizaciji, indijska privreda i dalje dobrim delom pod državnom kontrolom. Pomoglo je i to što Indija, za razliku od Kine, gotovo da ne zavisi od izvoza.

Ipak, neke činjenice ostaju. Indija je druga zemlja sveta prema broju stanovnika (1,2 milijarde), ali je njen društveni proizvod na nivou holandskog i manji od španskog. Dakle, mogućnosti rasta ni izdaleka nisu iscrpljene.

U Indiji računaju da će se privredni uspon nastaviti dosadašnjim tempom, a ekonomisti procenjuj da će do 2050. godine zemlja biti jedna od tri najveće privredne sile sveta.

Uspon „drugog sveta“

Indijski razvoj tokom protekle godine u svakom slučaju je jedinstven, ali i druge zemlje iz takozvanog drugog sveta značajno su napredovale. Njihovo stanovništvo raste, za razliku od Zapada, a privredni rast je znatno veći nego u starim industrijski razvijenim zemljama. Kinesko učešće u svetskoj privredi u međuvremenu je poraslo na šest procenata i izjednačilo se sa nemačkim.

Era velikih sila je prošlost, sada je vreme pragmatičnih saveza: umesto Grupe 8 na sceni je Grupa 20. Ko to ne prihvati – gubi.

Opadanje značaja OUN povezano je i sa time što se Savet bezbednosti uprkos promenama u svetu nije reformisao i što se onemogućava izbor novih članica. Pregovori o zaštiti klime najbolje pokazuju da bez zemalja na putu ubrzanog industrijskog razvoja nema trajnog rešenja.

Šansa ili pretnja ?

Takav razvoj se na Zapadu retko shvata kao šansa, nego se pre posmatra kao pretnja – uspon drugog sveta povezuje se sa gubitkom značaj prvog. Osim toga, zemlje ubrzanog razvoja ne vode preterano računa o zapadnim osetljivostima. Kina odavno kao isporučioce sirovina koristi afričke zemlje, koje Zapad do sada nije ni primećivao. I odavno Kina trguje sa „otpadničkim državama“ ignorišući sve zahteve Zapada za bojkot tih zemalja.

I Turska, Indonezija, Južna Afrika, Meksiko, Brazil, Argentina i Saudijska Arabija polažu pravo na veću ulogu u svetu. Turska, na primer, ukazuje da je veza između Evrope i Azije, Indonezija da ima najveće muslimansko stanovništvo, Brazil da je najveća i najrazvijenija latinskoamerička zemlja, Južna Afrika da je najrazvijenija u Africi.

Ukoliko se nastavi razvoj iz protekle decenije, onda će na kraju iduće svet drugačije izgledati, a glas zemalja drugog sveta još više će se čuti – i slušati – nego danas.

son/nb/idj