Dejtonski sporazum – model za Libiju?

„Svi napolje! I to pod hitno!“ Apel britanskog Ministarstva spoljnih poslova upućen krajem januara državljanima Velike Britanije u Libiji, nije ostavio mesta sumnji: Vlada u Londonu bezbednosnu situaciju u Libiji smatra više nego eksplozivnom. Povod za apel bio je prošlonedeljni napad na hotel „Korintija“ u Tripoliju. U atentatu je ubijeno devetoro ljudi, od toga petoro britanskih državljana.

Odgovornost za napad preuzela je „Islamska država“ (IS). Pored te teroističke organizacije, britansko Ministarstvo spoljnih poslova smatra veoma opasanim i grupe kao što su „Ansar al šarija“ i u odgovarajućem saopštenju upozorava da su „novi napadi na strance verovatni“. Građani zapadnih zemalja mogli bi da budu kidnapovani, da se nađu u sred iznenadne razmene vatre ili da budu žrtve bombaškog napada.

I Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke upozorava da se putovanja u Libiju izbegavaju.

Teror i nad građanima arapskih država

Ali teror ne pogađa samo građane zapadnih država. Početkom januara, kidnapovani su hrišćanski gastarbajteri iz Egipta, a nekoliko dana kasnije hrišćanski Kopti iz lučkog grada Sirte. Njihova sudbina za sada je nepoznata.

Još uvek se ne zna ni sudbina dva novinara iz Tunisa, Sofiane Kurabi i Nadir Četari, koji su početkom septembra 2014. nestali u libijskoj provinciji Adždabija. Početkom januara, na džihadističkom sajtu bilo je objavljeno da su novinari ubijeni. Vest je u Tunisu izazvala veliko ogorčenje. U nekoliko gradova građani su spontano izašli na ulice, na nemi protest. Nekoliko dana kasnije, Ministarstvo spoljnih poslova Tunisa saopštilo je da ima nove informacije o tome gde se nalaze dva zatvorenika – što znači da su još uvek živi.

Libijci su delom simpatizeri IS

„Islamska država“ koristi haotično stanje u Libiji. Rivalske vlade mesecima se bore za vlast u zemlji. Hasni Abidi iz jednog trusta mozgova u Ženevi, kaže da IS to posebno koristi u jugoistočnoj Libiji gde neki regioni više nisu pod kontrolom lokalnih vlasti. „Pored toga, deo građana Tripolija, Bengazija i drugih gradova, gaji simpatije prema IS.“

Libija se smatra zemljom u kojoj „Islamska država“, posle Sirije i Iraka, beleži najveće uspehe. Možda je to tako zbog strategije te grupe koja se fundamentalno razlikuje od „Al Kaide“, smatra ekspert za Bliski Istok Danijel Biman koji predaje na Univerzitetu Džordžtaun. „Al Kaida“ funkcioniše nešto kao franšiza: ona lokalne grupe podržava finansijski, logistički i obukom. Zauzvrat, novi partneri se obavezuju da sprovode atentate za „Al Kaidu“, i to po mogućstvu u inostranstvu. Na taj način, zapadne zemlje treba prisiljavati da se odreknu saradnje sa nelegitimnim arapskim vladarima – računa „Al Kaida“. Međutim, ta grupa često je morala da konstatuje da novi partner ima druge interese. Zbog toga njihova strategija nije uvek bila uspešna.

Međutim „Islamska država“ se povezuje sa organizacijama koje pre svega deluju u sopstvenoj domovini, a manje u inostranstvu. Njen krajnji cilj, zbacivanje vlade, ne bi trebalo da se postigne uz pomoć inostranstva, već tako što ćelija na terenu potisne lokalne vlasti. „Ostani i proširi se“ (Bakiia va tatamaddad) – glasi princip po kojem je IS osvojila velike delove Iraka i Sirije. Kroz rad pojedinih grupa, IS se širi u raznim delovima arapskog sveta, bez nekog plana. Jednoga dana, te grupe bi trebalo da se povežu sa centrom.

Otvorene granice i strani borci

Libija pruža dobre geostrateške uslove za takav pristup. „Libija ima otvorene granica na jugu, u pravcu Sahela, i na Zapadu, prema Egiptu“, kaže Hasni Abidi. „Tako, iz odgovarajućih zemalja, borci stižu u Libiju.“

Oni pomažu da se ojača i proširi prisustvo „Islamske države“ u Libiji. Napadi i otmice proteklih nedelja pokazuju da je grupa prisutna u svim većim gradovima u zemlji. Štaviše, IS već neko vreme privlači sve više pristalica „Ansar al Šarije“, bliske „Al Kaidi“. Nije isključeno da će uskoro u potpunosti apsorbovati tu grupu – baš kao što je to bio slučaj sa „Al-Nusra Frontom“ u Siriji.

„Islamska država“ takođe vodi neku vrstu simboličke politike u libijskim gradovima: ima patrole koje sprovode šerijatski – kompatibilan način života stanovnika. U to spada odlučna akcija protiv prodaje duvana. Osim toga, trgovci ne smeju da rade svoj posao tokom molitvi. Deo stanovništva voli te propise, ali su pre svega strani borci ti koji pomaže da se oni sprovode.

Preteći kolaps države

„Da biste zaustavili IS, potrebna je odlučna vojna akcija“, kaže Hasni Abidi. Pored toga, mora se izvršiti pritisak: Abidi predlaže sporazum sličan Dejtonskom koji je sklopljen 1995. kada su se politički predstavnici Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, posle tri nedelje pregovora, dogovorili o političkoj strukturi i podeli moći. Takav sporazum, smatra Abidi, mogao bi da bude model za Libiju. „Ako se ne dogovore, Libije više neće biti.