Delfini na lekovima za smirenje

„Sloboda delfinima!“ – traži Piratska stranka, tačnije njen ogranak savezne nemačke države Severna Rajna Vestfalija. Oni zahtevaju zabranu držanja tih sisara u zoološkim vrtovima. Devet delfina, koliko ih trenutno živi u Duisburgu, bi, prema njihovom predlogu i zahtevu, trebalo da budu pušteni na slobodu. „Delfini ne žive na način koji odgovara njihovoj prirodi. Njihova sreća je samo prividna. Te inteligentne životinje vode vrlo tužan i neutešan život“, navodi se u pismu Piratske stranke upućenom vladi te savezne države sa sedištem u Diseldorfu. Vlada je krajem aprila raspravljala o tom zahtevu i u sklopu toga zatražila mišljenja stručnjaka. Zahtev Piratske stranke inače podržavaju i mnogobrojne organizacije i udruženja za zaštitu životinja.

Međutim, u zoološkom vrtu u Duisburgu, atmosfera po tom pitanju i dalje je opuštena. „Uopšte se ne brinem oko toga da ćemo morati da zatvaramo akvarijum. U politici uvek postoje osobe koje na takav način žele da dospeju u centar pažnje. U tom smislu, mi smo im samo sredstvo za postizanje cilja“, kaže Kerstin Ternes, veterinarka u tom zoološkom vrtu. Ona je upravo na pauzi i provodi je zajedno s negovateljem životinja Rolandom Edlerom u prostoriji za odmor osoblja pored akvarijuma. Ta prostorija nalazi se nešto dublje ispod zemlje, a na velikim zidovima ugrađeni su prozori. Kroz njih se direktno vidi bazen sa delfinima.

„Ako žele da pobegnu, onda nešto nije u redu!“

Edler je upravo završio s podnevnom predstavom koja traje pola sata. Delfini su danas kao i obično na njegov poziv hvatali loptice, mahali perajima i skakali uvis. Sada i oni imaju „voljno“. Kada se gledaju kroz staklo, oni zaista deluju radosno i s velikim interesovanjem posmatraju ljude s druge strane stakla. „Naši delfini ovde se osećaju sasvim dobro. Imaju dobar apetit, igraju se i razmnožavaju… Zaista ne znam u čemu je problem“, kaže Kerstin Ternes.

„Problem je u tome što su delfini životinje sa veoma složenim socijalnim životom“, kaže Karsten Brensing, biolog mora iz Organizacije za zaštitu delfina i kitova (WDC). I on sam je dugo vremena radio u delfinarijumima na Floridi i u Izraelu, između ostalog i onda kada je pisao svoju doktorsku disertaciju. On dodaje da je doživeo kako je jedan delfin želeo da pobegne iz žicom ograđenog bazena i da je tada gotovo u potpunosti rasekao peraja. „To je bio trenutak kada sam pomislio – ako je ova životinja toliko motivisana da odavde pobegne, to znači da nešto nije u redu“, kaže Brensing.

On navodi da, baš kao i čovek, svaki delfin u svom životu prolazi kroz razne faze. Tokom puberteta upoznaje mnoge druge delfine i tada odlučuje i bira s kojima želi da provede svoj kasniji život. „A to u bazenu nije moguće. Delfin mora da izađe na kraj s onima koji su ovde. Ponekad to funkcioniše, ali isto tako su nam poznati mnogi i primeri kada to nikako ne funkcioniše. Tada delfini postaju agresivni“, objašnjava taj stručnjak.

Delfini dobijaju lekove?

Brensing tvrdi da u velikim akvarijumima upravo iz tog razloga životinjama daju lekove, neku vrstu valijuma. Oni deluju umirujuće, potiskuju agresiju i sprečavaju stvaranje lošeg raspoloženja. „To je uobičajena praksa“, tvrdi Brensing. Organizacija za zaštitu delfina i kitova, tražila je recimo uvid u dokumentaciju zoološkog vrta u Nirnbergu nakon što je tamo za samo nekoliko godina uginulo pet novorođenih delfina. Razlog do danas nije razjašnjen. Taj zoološki vrt je, uz Duisburg, jedini u Nemačkoj u čijem sklopu se nalaze i delfinarijumi. „A nakon što smo proučili dokumentaciju, videli smo da su skoro svi delfini bar jednom dobili dijazepam, sredstvo za smirenje“, kaže Brensing.

Direktor zoološkog vrta u Nirnbergu, Dag Enke u razgovoru za Dojče vele potvrđuje da poneki od njihovih delfina povremeno dobijaju ta sredstva – neki čak redovno. Ali on kaže da je njihov cilj povećanje apetita, a nikako smirenje. „Delfini moraju redovno da se hrane jer samo tako u organizam mogu da unesu i vodu. Dvoje naših delfina je bolesno, imaju oštećene bubrege i voda im je preko potrebna. Samo tako mogu da ostanu zdravi“, kaže Enke.

On dodaje da ponekad delfini zaista dobijaju dijazepam da bi se smirili, ali, kaže, to su dešava u retkim i vanrednim situacijama. „Na primer, ako ženka delfina izgubi svoje mladunče, damo joj lek kako ne bi patila. Na kraju krajeva, naša je obaveza da životinje zaštitimo od patnje. U tom smislu, mi sredstva za smirenje dajemo i drugim životinjama, na primer tokom transporta“, kaže Dag Encke.

Delfini i stara diskusija oko zooloških vrtova

Diskusija oko delfina ponovno je otvorila i staro pitanje oko zooloških vrtova: da li životinje uopšte smeju da se zatvaraju? Da li bi zoološki vrtovi uopšte trebalo da postoje?

Kerstin Ternes kaže da imaju bi trebalo sve dok je reč o naučnoj, a ne komercijalnoj svrsi. Ali Karsten Brensing, koji za sebe kaže da je među onima koji su za postojanje zooloških vrtova, tvrdi da neke životinje u zarobljeništvu mogu dobro da žive. Međutim, dodaje, delfini nisu među njima.

Ko ima pravo?

„Može biti da je neki akvariju sa svojom konstelacijom delfina imao sreće“, kaže Brensing koji uprkos tome ostaje pri mišljenju da delfini u zoološkim vrtovima žive na suviše malom prostoru i da tako ne mogu da žive na svoj prirodan način. Njegova koleginica, Amerikanka Ketlin Dudzinski iz organizacije „Dolphin Communication Project“ godinu i po dana pratila je delfine u Duisburgu. Njen zaključak je da, što se tiče međusobne komunikacije delfina u Duisburgu i onih koji žive na slobodi, nema nikakve razlike.

U svakom slučaju očigledno se može reći da delfini u Duisburgu sigurno žive bolje od delfina u drugim zoološkim vrtovima: tamo postoji suviše blizak kontakt između delfina i negovatelja, delfini moraju da redovno da treniraju i izvode i do tri predstave dnevno. „Uveren sam da su naši delfini srećni. Inače uopšte ne bih mogao da radim ovaj posao“, kaže negovatelj delfina u Duisburgu Roland Edler.

Šteta je samo što delfini ne mogu sami da kažu da li su zaista srećni ili nisu. To mora da zaključi svaki posetilac sam za sebe.