Delikti nemačko-kanadskog državljanina

Pošto Kanada dozvoljava doseljavanje svima koji donose investicije, Šrajber već dugo u toj zemlji živi kao vlasnik lanca restorana specijalizovanog za jela od makarona.

U Nemačkoj je izdat nalog za hapšenje Šrajbera zbog utaje poreza, podmićivanja, pomaganja pronevera i mnogih drugih sličnih delikata, i državno tužilaštvo u Augsburgu pokušava da izdejstvuje njegovo izručenje. Šrajber, koji ima i kanadsko državljanstvo, protiv toga se bori svim pravnim sredstvima. Prošle godine je njegova žalba na odluku o izručenju odbijena, ali je pušten na slobodu uz plaćanje kaucije. Sve viši sudovi su odbijali njegove žalbe i sada je to učinio i najviši okružni sud, posle koga postoji još samo jedna i to savezna instanca.

Obruč se steže oko Šrajbera, koji pokušava da se izvuče i pretnjama. Tako je više puta rekao da će, ukoliko u Nemačkoj dospe u zatvor, otkriti sve detalje o podmitljivosti vrhunskih nemačkih političara iz doba vladavine Helmuta Kola. Da bi pokazao da to misli ozbiljno, javno je izjavio da je bivšem visokom funkcioneru Hrišćansko-demokratske unije i današnjem ministru unutrašnjih poslova, Volfgangu Šojbleu, svojevremeno predao kovertu sa 100.000 maraka za CDU. Ta suma se nije pojavila ni na jednom finansijskom izveštaju stranke. Šojble je najpre sve negirao, ali je zbog bogatstva detalja koje je Šrajber nastavio da iznosi, na kraju potvrdio Šrajberove navode i povukao se sa većine javnih funkcija. Šojble u TV-intervjuu:

«On je predao donaciju i ja sam je prosledio blagajni, i kao što se sada ispostavlja, ona nije javno zavedena, već je očigledno zavedena kao «ostali prihodi." Bilo je to 100.000 maraka».

Afera sa tim novcem ni do danas nije rasvetljena; istraga je obustavljena. Kancelarka Angela Merkel je Šojblea 2005. imenovala za ministra unutrašnjih poslova.

Šrajber je inače bio intimni prijatelj dugogodišnjeg premijera Bavarske, Franc-Jozefa Štrausa, čijeg je sina Maksa uveo u politiku. Maks je optužen za utaju poreza 1995, da bi pre dva meseca posle dugogodišnjeg pravosudnog natezanja, bio oslobođen optužbi. Šrajberovim mahinacijama je sve vreme na tragu bio odvažni glavni istražitelj državnog tužilaštva u Augsburgu, Jerg Hilinger, koji je u aprilu 1999. izgubio život u misterioznoj saobraćajnoj nesreći čija je istraga obustavljena i pored indicija da je automobil bio manipulisan.

1991, državni sekretar u ministarstvu odbrane Holger Pfals, dobio je od Šrajbera «plavu kovertu» sa 3,8 miliona maraka kako bi omogućio brzu isporuku 36 oklopnih vozila tipa «Fuks» (lisica) Saudijskoj Arabiji. Vozila je isporučila firma «Tisen». Čitav posao je imao obim od 446 miliona maraka, od kojih je 220 miliona maraka isplaćeno kao mito – ne zna se kome. Zna se samo da je iste godine Hrišćansko-demokratska unija dobila donaciju od milion maraka u gotovini. Holger Pfals je od 1999. bio u bekstvu, a 2004. je uhapšen. Tim povodom, poslanik Zelenih Hans Kristijan Štrebele, koji godinama insistira na rasvetljavanju tih afera, rekao je:

«Pfals bi, bolje nego mnogi drugi u čitavoj aferi, bolje možda nego i sam Šrajber, mogao da da bolne informacije o tome da li je bivša vlada Helmuta Kola mogla da se kupi ili ne, te da li su članovi vlade, posebno ministri, dobijali mito»

No, godinu dana kasnije, Pfals je osuđen na dve godine uslovno. Za njega se zauzeo lično Helmut Kol.

Do sada se ne zna na koliko tajnih računa u Švajcarskoj je Šrajber prebacivao novac, kao ni kolika je težina kompromitujućih materijala kojima preti nemačkim političarima za slučaj da bude izručen ovdašnjim vlastima.