Demokratiji je neophodna socijalna pravda

Ogromne razlike između bogatih i siromašnih zjape čak i u bogatim nacijama. U razgovoru za Dojče vele sociolog Danijel Šrad-Tišler upozorava da blagostanje u visokorazvijenim zemljama na sme da ide na račun zemalja u razvoju.

DW: Gospodine Šrad-Tišler, aktuelna anketa pokazuje da dve trećine Nemaca veruju da u toj zemlji danas ima više socijalne pravde nego pre nekoliko godina. Kako vi definišete socijalnu pravdu?

Danijel Šrad Tišler: „Socijalna pravda vlada kada najveći mogući broj ljudi ima iste šanse za razvoj u nekom društvu. Odnosno, kada u okviru svoje lične slobode mogu da stvore najbolji mogući život i kada su u pravom položaju za to. Država i društvo moraju da se pobrinu za te jednake šanse.“

Koji preduslovi su neophodni za jednake šanse?

„Pre svega, važno je da ljudi ne žive u siromaštvu. Pored toga, država mora da omogući šansu za učestvovanje u društvu kroz pristup obrazovanju. Tu je veoma važno da se ulaže u obrazovanje u ranom detinjstvu. Međunarodne studije pokazuju da jačanje obrazovanja u detinjstvu pozitivno deluje na društvenu pokretljivost ljudi, odnosno na šanse za uspon u društvenom i profesionalnom smislu. I to je dobro za celo društvo. Ako se država pobrine za socijalnu pravdu, to čini privredu produktivnijom.“

Koliko su za socijalnu pravdu važne demokratija i tržišna privreda?

„Demokratija i mogućnost učestvovanja su osnovni elementi socijalne pravde. Ako ljudi nisu u položaju da se o svom životu izjasne i politički, i ako nemaju odgovarajuća politička prava, tada im je uskraćen sasvim osnovni način učestvovanja u društvu.“

Sada se, međutim, čitav niz demokratskih i tržišno orijentisanih zemalja nalazi u dubokoj socijalnoj krizi: Grčka, Španija i Portugal u Evropi, ali i SAD. Ta zemlja je ispod proseka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj što se tiče socijalne pravde . Da li je demokratija u tim zemljama omanula?

„Razlozi se razlikuju od zemlje do zemlje. U Americi postoji ekstremno velika razlika u prihodima, i ona se značajno povećala poslednjih decenija. Na jednoj strani su veoma visoki prihodi, a na drugoj zaista veliko siromaštvo. U Sjedinjenim Državama živi veliki broj siromašne dece – to je, u punom smislu reči, nedostatak najveće svetske privrede. U Americi je društveno poreklo deteta presudni faktor za kasniji uspeh u učenju.“

Koje opasnosti prete demokratiji i društvenom zajedništvu, kada opada društvena sigurnost?

„Utisak koji ljudi stiču o pravdi povezan je pre svega sa time šta misle o legitimnosti političkog sistema. Ako ljudi imaju utisak da političari i država više nisu u stanju da obezbede makar osnovnu socijalnu pravdu, opada poverenje u politički sistem. To može da izbije na površinu u obliku esktremističkih pokreta ili putem diskriminacije manjina. I jedno i drugo može da bude opasno za čitav demokratski sistem. U zemljama OECD još uvek nemamo problem da se demokratija dovodi u pitanje zbog sve većeg siromaštva. Zapravo,vidimo kako se ljudi trude da nešto promene demokratskim putem. Ali ako je ekstremna društvena nejednakost prisutna na duži rok, to sasvim sigurno nije dobro za ukupni demokratski sistem.“

Napisali ste u jednoj studiji o socijalnoj pravdi u zemljama OECD-a da siromaštvo u bogatim državama nije nikakva „sudbina“, već da se protiv njega možemo uspešno boriti. Kakve su mogućnosti za borbu protiv siromaštva u zemljama koje se naglo razvijaju i u nerazvijenim zemljama?

„Jedan od glavnih ciljeva Ujedinjenih nacija među takozvanim 'Milenijumskim ciljevima razvoja' je i borba protiv siromaštva. Planira se prepolovljavanje apsolutnog siromaštva. Mi merimo relativno siromaštvo u državama OECD i EU, u odnosu na prihod svake pojedinačne zemlje. U oblasti borbe protiv siromaštva su poslednjih godina načinili značajni koraci.“

Zemlje u razvoju ne nose svu odgovornost. Na globalnom nivou, u okviru EU i G20 bogate industrijske zemlje imaju veliki deo odgovornosti za borbu protiv siromaštva.

„Razvijene zemlje nose veliku odgovornost za globalni održivi razvoj. Blagostanje industrijskih nacija počiva na masovnoj potrošnji. A zemlje koje čije ekonomije naglo rastu, kao zemlje u razvoju imaju pravo da uđu u taj 'razvijeni svet blagostanja'. To mora da funkcioniše kao partnerstvo. Naše blagostanje ne sme da se osigura na račun drugih država, ne po cenu da se ograniče šanse za učestvovanje u društvima u razvoju.“

Dr Danijel Šrad-Tišler bavi se ekonomijom i sociologijom, i odgovoran je za projekat „Indikatori za održivo vladanje“ pri fondaciji „Bertelsman“. U okviru tog projekta, zemlje OECD-a redovno se istražuju i ocenjuju u oblasti demokratije i pravne države, kao i stručnosti vlada.

Autori: Mirjam Gerke / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković