Demonstracije u Istanbulu i Frankfurtu

Demonstranti u Turskoj sukobili su se tokom noći sa policijom u Istanbulu a okršaji su bili najteži od izbijanja protesta pre tri dana. Demonstrati u kvartu Bešiktaš vadili su kaldrmu da prave barikade a policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima. Protesti su izbili zbog planova da se izgradi trgovinski centar na gradskom parku u Istanbulu ali su se proširili na druge turske gradove i prerasli su u antivladine proteste. To su najmasovniji protesti protiv vlasti u Turskoj u poslednjih nekoliko godina. Evo izbora iz komentara nemačke regionalne štampe:

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Da li je ovo u Turskoj revolucija mladih, nezadovoljnih, ljudi, koji više ne žele da trpe arogantnu i autoritarnu vladu? Slike ulične bitke sa trga Taksim gde su snage bezbednosti bile vrlo brutalne zapanjujuće su slične slikama sa trga Tahrir u Kairu od pre dve godine. I pored toga, poređenje nije sasvim primereno. Turska je daleko od diktature koja se beskrupulozno drži na vlasti zu pomoć tajne policije, mučenja, kontrole medija i povreda ljudskih prava. Ali, premijer Erdogan i njegova stranka AKP već mesecima provociraju građane samovoljnim stilom vladanja i islamskim shvatanjem morala. (…) Ovaj ustanak razjarenih građana je opomena za Erdogana koji je za deset godina vladavine uspeo da poveća prosečnu zaradu stanovnika Turske, kao i da se pobrine za političku stabilnost, ali je izgubio nit koja ga je vezivala za ljude. Brzo je povukao policijske batinaše sa ulica – jer zna da u demokratskim zemljama nepopularne vlade gube na izborima. I to razlikuje Tursku od Egipta i Sirije.“

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Turski demonstranti su tokom vikenda u Štutgartu, Manhajmu i Hamburgu skrenuli pažnju javnosti na dramatične događaje u Istanbulu i drugim mestima Turske. Premijer regionalne supersile je izgubio meru i poočeo da hapsi one koji ga kritikuju. Redžep Tajip Erdogan sve više podseća na bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. (…) Erdogan je bio čovek modernizacije a sada se isprečio na njenom putu. Mnogi Turci smatraju da kolerični premijer nije više za svoju funkciju. Oni znaju kojom brzinom ugled Turske kao moderne države mogu da naruše policijske akcije na trgu Taksin.“

Kiler nahrihten (Kil): „Ove demonstracije su svedočanstvo zrelosti Turaka. Oni su pokazali svojoj vladi gde su joj granice. To je veliki korak za narod kojim se i dalje vlada mimo njegove volje (…) Građani Turske ne mogu da se porede sa demonstrantima Arapskog proleća. Za razliku od Egipta ili Libije, Turci delaju svesni toga da mogu da na izborima mogu da kazne svoju vladu. A i vlada je – za razliku od vladara Egipta ili Libije – svesno ustuknula kako bi sprečila još gori razvoj događaja. To je dobro za demokratiju u Turskoj – i možda najbolje što je Erdogan učinio poslednjih dana.“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Kritika više nije usmerena protiv samovoljnog guranja jednog građevinskog projekta, već protiv sve grubljeg stila vladanja Redžepa Tajipa Erdogana i njegove konzervativne stranke. Njegovo brutalno postupanje je jasan znak nervoze vlade i sve većeg udaljavanja od naroda. Zapad ne sme biti indiferentan prema takvom razvoju događaja. Jer, zbog svog geostrateškog položaja, Turska je važan saveznik i faktor teške kategorije u jednom nemirnom regionu.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Do pobuna protiv autoritarnih političara ili režima često dolazi zbog ništavnih povoda. Često se radi o onoj poznatoj kapi koja je prelila čašu. Klasičan primer za to je tokom vikenda pružio Istanbul. Tamo je do protesta zvanično došlo zbog nasilnog uklanjanja tabora demonstranata koji su hteli da spreče uništenje jednog parka. Ali, to se pretvorilo u protest protiv autoritarne politike islamsko-konzervativnog premijera Redžepa Tajipa Erdogana.“

Mindener tageblat (Minden): „Tu se očigledno nakupilo mnogo više gneva nego što je moglo da se očekuje ako se imaju u vidu neosporni uspesi ekonomske politike vlade AKP. Erdoganovi samouvereni – ostanimo pri tako neutralnoj formulaciji – istupi prema susedima, evropskoj zajednici, arapskim zemljama ili na geopolitičkoj pozornici, pobrali su aplauze nacionalno ponosnih Turaka. Ali, unutrašnjepolitičko svojatanje svega koje sprovodi AKP ofanzivno propovedajući islamske vrednosti, dovelo je do neraspoloženja stare kemalističke elite, i ne samo nje. Sada se pojavila i kap koja je prelila čašu.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Tursko civilno društvo je ustalo protiv novog paše koji smatra da može da sa zemljom može da čini šta mu je volja. Erdogan je zaboravio da njegova AKP na izborima 2011 jeste dobila više od 50 odsto glasova, ali da u demokratiji mandat ima ograičeno trajanje i da pobednici na izborima ne dobijaju blanko ček. Istovremeno treba reći i da opozicija koja govori o fašističkom islamu – preteruje. To ide dotle da se i planirano ograničavanje noćne prodaje apkohola tumači kao nametanje islamskog stila života. Samo da podsetimo: od pre tri godine, slična zabrana postoji i u Baden-Virtembergu.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): “Sada se prazni gnev koji se nakupio zbog arogancije islamsko-konzervatnivne vlade koja pokušava da nametne društvu svoje verske predstave o vrednostima – na primer, zabranom alkohola koju je Erdogan ubraznim postupkom progurao u parlamentu. Istanbul nije Kairo i Erdogan nije Mubarak. Ali, njegov samovoljni stil vladanja iritira ljude. Za vreme Arapskog proleća, turski premijer je bio na strani onih koji su se bunili protiv diktatorskih režima, bio u Libiji, bilo u Egiptu ili Siriji. Ali iz tih pokreta on sam očigledno ništa nije naučio.”

Ispred sedišta Evropske centralne banke u Frankfurtu tokom vikenda je došlo do sukoba između policije i nekoliko hiljada demonstranata okupljenih u okviru antikapitalističkog pokreta “Blokupiraj”. Hesenska policija je praktično sprečila održavanje demonstracija tako što je opkolila i blokirala 900 demonstranata. Policija tvrdi da su povređeni 21 policajac i jedan demonstrant. Pokret “Blokupiraj” govori o 200 povređenih demonstranata, pre svega zato što su ima policajci prskali u lice i oči biber-sprej. Iz komenatara nadregionalne štampe izdvajamo:

Frankfurter rundšau (Frankfurt): „Vrsta zvana političar je sveprisutna. Ona se stara o onome što smatra bezbednošću i poretkom, a to pre svega znači: posao mora da teče. Ometanja treba sprečiti čvrstom rukom ukoliko ona utiču, na primer, na bankarske poslove. A pomisao da ponašanje banaka više ometa poredak nego demonstracije protiv banaka, tim političarima je – strana. U Frankfurtu je proteklog vikenda ponovo vođeno računa o ‚redu'. U navodno svetskom gradu su policijski batinaši i prskači biber-spreja branili bankarskuk četvrt od demonstranata koji smatraju da je vreme da se društvo odbrani od vladajućeg nereda na tržištima kapitala i njegovih posledica.“

„Ne obazirući se na sudske odluke u korist slobode demonstriranja, odgovorni u gradu i saveznoj državi (Hesenu) odlučili su da brane finansijski kapitalizam u gradu banaka, i to od svake, pa makar i simbolične, smetnje – kao i uvek, sa lažnim opravdanjem da na par zabludelih koji su bacali kese sa bojom ili pirotehnička sredstva nije moglo drukčije da se reaguje. Kao da nije bilo krize koja je razneredila socijalnu ravnotežu u čitavoj Evropi“

„Doduše, postupak za vreme protesta u Frankfurtu imao je i pozitivne strane. Rigidno ponašanje policije je, naime, protivno namerama odgovornih, i samo se pretvorilo u demonstraciju. Ono je demonstriralo da na odlučujućim položajima u nemačkoj politici još uvek ima snaga koje veruju da će skandalozne okolnosti koje prate takozvano spasavanje evra biti zaboravljene ako se prećute. I ako se u slučaju nužde protiv onih koji u tome smetaju primeni i sila.”

“Gledano iz te perspektive, batinanje demonstranata u frankfurtskoj bankarskoj četvrti može da se shvati kao usluga hesenskih političara koji se brinu o redu - njihovoj kancelarki. Nije da Angela Merkel voli ekscese nasilja, to ne… Ali, demonstrirajući pred Evropskom centralnom bankom, pripadnici pokreta Blokupiraj su sasvim prikladno ciljali na simbol politike koju podržava i nemačka vlada.”

Zidojče cajtung (Minhen): “Sa tankim obrazloženjem, policija je pritesnila stotine demonstranata i držala ih tako devet sati. To je bilo neprimereno i nesrazmerno; a za sve ostale je značilo da njihove demonstracije ne mogu da se održe. Sloboda demonstriranja nije samo gest koji država dozvoljava prema sopstvenom nahođenju. Ona mora da je garantuje. Umesto toga, stvara se utisak da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Hesena (pod vođstvom demohrišćana) u svojoj predizbornoj kampanji želelo da pokaže da vodi politiku reda i poretka. A policijsko rukovodstvo je pokazalo da ne zna za meru, a ni za poštovanje osnovnih prava.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković