Demonstranti ne traže demokratiju

Hamenei je dodao da će, ukoliko dođe do „prolivanja krvi" na protestima, za to biti kriva opozicija. Režim je zabranio demonstracije. Opozicija je već nagovestila da neće poštovati tu zabranu. Evo kako o situaciji danas (20.6.) pišu regionalni listovi:

Noje osnabriker cajtung

(Osnabrik) piše:

„Tiranija ima mnogo lica. U Iranu se ukazala u očinskom liku verskog vođe sa sedom bradom i preteći podignutim kažiprstom. To što je ajatolah Hamenei rekao u petak, nije bilo ni manje ni više nego – poslednje upozorenje učesnicima masovnih protesta. Hrabri studenti, grupe za ženska prava i borci za ljudska prava, nedelju dana nakon odglumljenih izbora, nalaze se pred pravim izborom kakav pruža samo diktatorsko shvatanje demokratije: imaju mogućnost da odustanu i ućute – ili da propadnu pod pendrecima i kundacima policije. Ajatolah Ali Hamenei nije duhovna instanca, već vrhovni zapovednik armije i Revolucionarne garde. Do sada su već desetine ljudi ubijene. Tu ne pomažu nikakve protestne note iz Evrope ili SAD: Hamenei neće prezati da pokliče koji traže slobodu uguši svim raspoloživim silama. Tako se u Iranu vlada već decenijama.Pri tome, uz sve simpatije za učesnike protesta, ne treba zaboraviti ni da se takozvani vođa opozicije Musavi u mnogim pitanjima, poput nuklearnog programa, ni po čemu ne razlikuje od vlastodršca Ahmadinedžada. Musavi ne želi promenu sistema, već samo vladajuće garniture – u svoju korist. Lako je moguće da se snovi iranske omladine neće ostvariti".

Na ispitu - čitav sistem?

Zidkurir (Konstanc): „Stvarni vlastodržac u božjoj državi Iranu se odlučio – za falsifikatora izbora Ahmadinedžada a protiv sopstvenog naroda. Time je prokockana i poslednja šansa za dogovorno rešenje. Opasnost od izbijanja krvoprolića na masovim protestima, veća je nego kada, jer, čini se da se demonstranti ne daju zastrašiti. Do sada su se bunili samo protiv predsednika. Ukoliko Hamenei pokaže da ozbiljno misli, gnev naroda će se usmeriti i na njega. U tom slučaju više neće biti dovoljni ni novi izbori: čim se na ulicama Teherana začuju prvi pucnji, na ispitu će se naći ne samo rezultati izbora, već i čitav sistem".

Protesti samo u - urbanim sredinama?

Noje vestfeliše

(Bilefeld): „Svet u ovom trenutku vidi samo događaje u iranskim gradovima. Mnogo manje pažnje se obraća na seoske sredine, u kojima su uporišta konzervativaca. No, ako Ahmadinedžad i uspe da se održi na vlasti, poslednje nedelje su ostavile dubok trag u iranskom društvu".

Merkiše algemajne

(Potsdam): „Ako pogledamo spolja na proteste koji traju već nedeljama, videćemo da zapravo još nema jakih dokaza za tvrdnje da su izbori bili lažirani. Zapad u ovom slučaju u velikoj meri projektuje svoju želju da se sistem promeni – koja zapravo i nije pretrano opravdana. Jer, većina demonstranata u Iranu je protiv SAD i Izraela i podržava nuklearni program Teherana. Masivne informativne blokade su, doduše, još jednom pokazale autoritarni karakter režima, ali ne treba da se zavaravamo: u Iranu se ne demonstrira u ime slobodarske demokratije".

Ko zna šta je tu lažirano, a šta nije?

Badiše cajtung

(Frajburg): „Hameneiju je i te kako stalo do toga da se otpor demonstranata slomi. Jer, ukoliko im uspe da oteraju Ahmadinedžada sa funkcije, ni sam Hamenei neće moći da se održi na vlasti. Ali, na taj način bi situacija postala teža i za inostranstvo. Treba li, može li, Zapad da pomogne iranskoj opoziciji? I ako treba, kako? Na ovo pitanje ne može da se odgovori, baš kao što ni iz daljine ne može da se prosudi da li je zaista prevara odlučila rezultat izbora. Ali, da li bi Zapad, u slučaju da režim u Teheranu razbije opoziciju, posle toga mogao da pruži ruku ruci koja je okrvavljena? – Verovatno ne bi"

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Dijana Roščić