Demonstranti se spremaju za septembar

Čvrsta, gvozdena barikada postavljena ispred zgrade bugarskog Parlamenta preseca užurbani bulevar. Sa jedne strane, nekoliko policajaca naizgled ravnodušno stražari, dok automobili i autobusi jure pored. Po njihovim crnim uniformama i teškim čizmama primećuje se da pripadaju interventnoj jedinici. Sa druge strane puta, demonstranti su postavili kamp ispod spomenika ruskom caru koji je otrgnuo Bugarsku iz šaka Otomanskog carstva. Oni su razapeli nekoliko šatora po trgu i razvili transparente oko bine koji optužuju čelnike vlade da su „mafija“ i „lopovi“.

Joga uz barikade

Tu je čak i klavir. Mlada žena posmatra, dok njen momak bira melodiju. Dve žene u helankama raširile su nekoliko svetloružičastih i plavih podloga za vežbanje joge. One to što rade zovu joga-protest. „Skupština odlazi na godišnji odmor, a mi želimo da zadužimo ljude da dugo i duboko meditiraju“, objašnjava jedna od njih.

Antonija i Snežinka se ponosno smeše. One žele da vlada podnese ostavku i jedan od časova joge na otvorenom je njihov doprinos u postizanju tog cilja. „Neki od mojih učenika su političari i čini mi se da je teško promeniti im poglede na svet. Mislim da njima treba puno meditacije“, kaže Snežinka. Antonija uzdiše: „Političari su korumpirani, njima je teško da dožive prosvetljenje.“

Njih dve se izvinjavaju, zato što je nekoliko žena zauzele mesta na podlogama za vežbanje. Ovde je i jedan mladi muškarac sa zamršenom bradom Če Gevare, upadljiv, u farmericama i izbledeloj majici kratkih rukava. Jogi-demonstranti počinju sa svojim om-uzdasima i pevanjem. Naginju se napred, ujedinjeni u svom cilju, za svoj prvi pozdrav suncu. Dvojnik Če Gevare zapinje, zatim sleže ramenima i odlazi da se pridruži svojim prijateljima koje se keze.

Demonstranti moraju da budu kreativni

U jednom kafiću sa puno zelenila, nedaleko od policijskih barikada, Vladimir Šopov tvrdi da je joga jedan od mogućih načina koji može da pomogne u ostvarivanju plana za svrgavanje vlade. Demonstranti koji su se spontano organizovali putem društvenih mreža, bili su dovoljno kreativni, što je pomoglo da se protest održi, objašnjava on. Šopov je jedan od vodećih bugarskih politikologa koji je posmatrao kako se protest razvija.

Protesti su buknuli početkom juna, kada je socijalistički premijer Planem Orešarski, imenovao poznatog medijskog magnata da vodi moćnu nacionalnu bezbednosnu agenciju. Bugari su izašli na ulice Sofije, besni zbog, kako su oni shvatili, još jednog znaka bliskih i koruptivnih veza između moćnih oligarha i političke elite. Protesti su narasli i uskoro su se pojavili zahtevi za smenom vlade.

„Svi glavni oblici političkog predstavljanja su kod nas u dubokoj krizi – i institucije i mehanizmi političkog zastupanja. Ljudi su sada potpuno izgubili poverenje u političke partije,“ kaže Šapov.

Prethodne dve decenije, tokom tranzicije Bugarske iz komunizma u tržišno orijentisani ekonomski sistem, oligarsi su se uspostavili kao glavni ekonomski, a u isto vreme i politički igrači. Ali, nije problem samo u trenutnoj koaliciji: i prethodna vlada, koja je bila blago desničarski usmerena, takođe je bila zatrpana optužbama za korupciju i nepotizam. Mali savez opozicionih partija i dalje ima zadatak da proizvede novog vitalnog kandidata.

Može li civilno društvo da unapredi stvari?

„Ne mislim da ćemo dobiti rešenje trenutne političke krize u samo jednoj rundi izbora. Ulazimo u jedan prilično dug period tokom kojeg ćemo stvarno morati da u potpunosti preoblikujemo i promenimo način na koji se politika obavlja ovde,“ kaže Šopov. On se nada da će organizacije civilnog društva moći da popune tu prazninu u demokratiji tako što će pritisnuti vladu, putem društvenih mreža i evropskog prava na koje je Bugarska prihvatila kada se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine. On takođe smatra da bi pritisak iz Unije mogao da pomogne.

Međutim, Stojan Pančev odbacuje tu ideju. Taj ekonomista je na putu do trga u centru Sofije, gde noćni protesti otpočinju. Ubeđen je da vlada pokušava da izvuče napolje što više novca može, dok to može – i da nekoliko strogih reči iz Brisela nikoga neće zaplašiti.

Želim da blokiram ulice

„Muka mi je više od šetanja okolo. Više mi se sviđa ideja okupiranja i blokiranja ulica. Mislim da bi bilo bolje kada bismo otišli u letovališta gde političari provode svoje odmore, gde bismo pravili buku ispred restorana u kojima oni jedu. Umoran sam više od šetanja“, kaže Pančev. On objašnjava da bi želeo da vidi više akcije kod demonstranata.

Nekoliko dana ranije on i nekoliko drugih demonstranata legli su na ulice, terajući policiju da ih odvuče odatle. On se smeje i taj osmeh se širi dok prolazi pored grupe policajaca koji umorno sede na klupi. Do sada su protesti prolazili uglavnom mirno, mada je bilo sukoba sa policijom 23. jula, kada su demonstranti pokušali da spreče poslanike da napuste zgradu Parlamenta nakon glasanja povodom kontroverznih budžetskih amandmana. Zbog takve nepopularnosti vlade, Pančev je ubeđen da ona ne bih mogla da izdrži još direktnih obračuna. „Ako uspemo da ih izvučemo okupiranjem i postavljanjem barikada, uspećemo i da ih svrgnemo,” završava Pančev.

Pripreme za septembar

Ponovo na mestu protesta. Zvuk bubnjeva i vuvuzela je zaglušujuć. Ipak, Pančev je razočaran brojem ljudi koji su došli. Nekih stotinak ljudi se muva okolo, a jedna žena pozira fotografu. Ona ponosno pokazuje crvena slova koja poručuju: „Ostavka odmah“, a koje je iscrtala po svojim rukama. Mali dečak pažljivo gricka narandžastu pištaljku. Odziv ljudi je manji u poređenju sa prethodnim demonstracijama, ali avgust u Sofiji je vreo i zagušljiv, tako da je većina stanovnika otišla na plaže.

Organizatori pokušavaju da sastave rasporede kako bi održali dvasedestčetvoročasovno prisustvo na tom mestu. Oni planiraju da maltretiraju političare i na njihovim odmorima. Sve su to pripreme za očekivanu predstavu u septembru, kada će se i političari i demonstranti vratiti u prestonicu Bugarske. Čuju se priče o postavljanju blokade Parlamenta, kako bi se poslanici sprečili da dođu na svoja radna mesta ili čak o zatvaranju poslanika u zgradu.

Učiteljice joge Antonija i Snežinka su odlučile da se prilagode sa svojim časovima joge i da na taj način daju doprinos. Izgleda da ovi demonstranti veruju da je između joge i barikada samo pitanje vremena kada će vlada da padne.

Autorke: Naomi Konrad/ Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković