Depresija se mora uočiti na vreme

Duboka tuga, osećaj besperspektivnosti i nedostatak volje za bilo šta, nesanica, strahovi, osećaj krivice, potpuno povlačenje u sopstveni svet - svi ti simptomi mogu biti znaci depresije. U toku života bolesnik ima više depresivnih faza, objašnjava profesor Matijas Berger, upravnik Klinike za psihijatriju i psihoterapiju iz Frajburga.

„Kod polovine obolelih depresija se vraća. Posle 10 godina, nekad posle 3 godine ili čak 20 godina. U međuvremenu, osoba vodi prilično normalan život. Postoji i jedna relativno mala grupa ljudi koji pati od hronične depresije, koja dakle traje duže od dve godine bez prekida. Ali i za njih u međuvremenu postoji uspešna kombinacija psihoterapije i posebnih lekova.“

Depresija zbog promene vremena

Uzroci depresije su različiti. To može biti udarac sudbine, Ili trauma iz djetinjstva. Isto tako dugotrajno preopterećenje može da izazove ovu bolest. Od depresije mogu oboleti ljudi sa trajnim psihičkim smetnjama, na primer fobijama, ili fizičkim oboljenjima kao što su hronični bolovi. Njih „pokosi“ dugotrajno mentalno ili telesno opterećenje. Postoji i takozvana „endogena depresija“ - nasledna varijanta oboljenja.

„Ima ljudi koji imaju snažnu genetsku predispoziciju i koji su u stanju da padnu u depresiju zbog prosto smešnih razloga - zbog promene godišnjih doba ili zbog promene računanja vremena. Ima i onih kod kojih su uzroci teže prirode. Hvala bogu, velika većina ljudi ne pada u depresiju, bez obzira kako im težak život bio i nekoj fazi.“

Svetska zdravstvena organizacija depresije ubraja među najčešća psihička oboljenja, ali, bez obzira na to, to je u zapadnom svetu pa i u Nemačkoj i dalje tabu tema. U Nemačkoj je, prema zvaničnoj statistici ministarstva zdravlja, povremeno ili trajno depresivno čak 4. miliona ljudi!

„Muška depresija“

Stvarni broj depresivnih osoba je verovatno puno veći od zvaničnih brojki. Mnogi oboleli muškarci i žene ne odlaze lekaru, a oni koji odu, dobiju pogrešnu dijagnozu. Depresija se najčešće pojavljuje kod odraslih osoba starih između 30 i 40 godina. U pozadini 90 odsto od oko 10.000 samoubistava, koliko ih se u Nemačkoj godišnje zabeleži, nalaze se psihička oboljenja kao što je depresija. Muškarci su ugroženiji od žena, kod njih je veća verovatnoća da će oboleti od depresije.

„Postoji nešto što možemo mirno nazvati - muškom depresijom. To su muškarci koji su preterano aktivni, koji se preterano bave sportom, koji započinju svađu, koji su razdražljivi i koji, kada im se čovek približi u želju da im pomogne, kažu da im pomoć nije potrebna i da mogu sve sami da dovedu u red.“

Za razliku od fizičkih oboljenja, depresija nije „konkretna“ bolesti. Simptomi se godinama mogu kriti od javnosti. Čak ni najbliže osobe, a pogotovo ne neko iz šireg okruženja, ne mogu zaviriti toliko duboko u dušu nekog depresivnog čoveka, da bi otkrili što se tamo događa.

Po navodima nemačkih stručnih lekarskih organizacija, oko 80 odsto obolelih moglo bi da se izleči - psihoterapijom i lekovima. Pod uslovom, naravno, da se bolesti na vreme otkrije. A to se, kako priznaju i sami lekari, često dogodi - prekasno.

Autori: D.Gratfol / T.Olemajer / D.Roščić

Odgovorni urednik: I.Đerković