Deset godina istopolnih brakova u Nemačkoj

Volfgang i Verner Disen hteli su da budu među prvim parovima koji će reći sudbonosno „da“ pred matičarem. Najlepše bi bilo da su to mogli da učine baš 1. avgusta, dakle na dan kada je na snagu stupio Zakon o životu u partnerskoj zajednici.

Ipak, morali su da sačekaju par dana, jer u njihovoj opštini još nije bio instaliran kompjuterski program za registraciju parova istog pola. Ali su zato, već 13. avgusta, njih dvojica u crnim odelima, sa ružama u reverima, stali pred matičara.

„Naravno da smo bili uzbuđeni, ali manje od naše matičarke, jer je to za nju bilo prvo sklapanje jedne takve veze. Reč brak nije smela da pomene, ali joj je to ipak izletelo iz usta. Bilo je zabavno“, kaže Volfgang Disen.

Za sada ipak ne kao pravi brak

Bila je to potpuno nova situacija za mnoge u Nemačkoj. Konzervativci i katolička crkva su govorili o „početku kraja tradicionalne porodice“. Neke pokrajine u kojima je na vlasti bila Hrišćansko-demokratska unija (CDU), pokušale su da ponište zakon, žalile se Ustavnom sudu – ali od toga nije bilo ništa.

Ni u crveno-zelenoj koaliciji, dugo nije bilo jedinstva oko toga koliko bi daleko trebalo ići sa izjednačavanjem homoseksualnih i heteroseksualnih brakova. Tako je na snagu stupio zakon koji je partnerima istog pola omogućio da se venčaju, ali bez mnogih prednosti koje imaju heteroseksualni parovi. Na primer, homoseksualni parovi nisu imali poreske olakšice, nisu smeli da usvajaju djecu, a u slučaju smrti jednog od partnera, drugom nije isplaćivana njegova penzija.

Manfred Bruns, pravnik u Saveznom udruženju gejeva i lezbejki u Nemačkoj kaže je uprkos tome bio veoma srećan kada je zakon stupio na snagu. On je bio jedan od onih koji su se još od 80-ih borili za izjednačavanje homoseksualnih i heteroseksualnih parova pred zakonom.

„Mi smo, naravno, stalno vršili pritisak, ali niko se nije nadao da će to tako brzo postati stvarnost. To je za mene dokaz da naša demokratija funkcioniše“, kaže Bruns.

Na redu poreske olakšice

Volfgang Disen kaže da je bio srećan što je zakon usvojen, ali i razočaran zbog lošijeg tretmana homoseksualne zajednice od heteroseksualnog braka. „To je samo deo koraka, to je bilo jasno od početka. Ali mi smo rekli, ako se niko ne bude registrovao, to bi onda bilo shvaćeno kao da uopšte nema potrebe da tako nešto postoji“, kaže Disen.

U međuvremenu je do poboljšanja došlo, bar što se tiče penzija. I to zahvaljujući Disenovima, ali i drugim parovima koji su se žalili Ustavnom sudu. Volfgang i Verner Disen ne odustaju i sada žele da se pred istim sudom izbore i za poreske olakšice. „Borićemo se, do poslednjeg daha“, kaže Volfgang Disen.

U proteklih 10 godina u Nemačkoj je 23.000 homoseksualnih parova svoju zajednicu registrovalo kod matičara.

Autori: Matias Belinger / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković