Desni populisti u Evropi – i pobednici i gubitnici
3. decembar 2019.
Švedske demokrate
To se još nije dogodilo u švedskoj politici: prema nedavnim anketama, na prvom mestu su Švedske demokrate, kritički nastrojeni prema imigraciji. Oni su „uvek vodeće“ Socijaldemokrate potisnuli s prvog mesta. Razlog je očigledno talas nasilja bandi koji traje mesecima. Švedske demokrate optužuju crveno-zelenu vladu da ništa nije učinila po tom pitanju.
Švedske demokrate, s njihovom neonacističkim pozadinom, dugo nisu smatrani ozbiljnom konkurencijom na izborima. Ali pod mladim predsedavajućim Džimijem Akesonom, stranka je počela da osvaja šire mase.
Početak izbegličke krize 2015, kada je Švedska primila više ljudi nego bilo koja druga evropska država srazmerno broju stanovništva, označio je i početak uzleta te stranke. Na poslednjim parlamentarnim izborima 2018. oni su već bili treća stranka. Na lokalnom i regionalnom nivou građanski političari sarađuju sa njima – to više nije tabu.
Španija: Voks protiv katalonskog separatizma
Stranka Voks odaje počast bivšem diktatoru Francisku Franku i borbi s bikovima, bori se protiv gej braka i feminizma, i protiv afričkih imigranata. Činjenica da takva reakcionarna stranka ima šansi u današnjoj Španiji ima veze sa katalonskim separatizmom.
Španija se dugo smatrala imunom na desničarski populizam, uprkos izbegličkoj krizi. Ali otkad se vode žestoki sukobi između zagovornika i protivnika nezavisnosti Katalonije, Voks je postao simbol nepokolebljivog stava, pa je na poslednjim opštim izborima u novembru zauzeo treće mesto, sa 15 procenata glasova.
Šef Voksa Santjago Abaskal optužio je socijalistu i premijera Pedra Sančeza za izdaju otadžbine. Za Abaskala je previše meka čak i konzervativna Narodna stranka. Voks su krajem 2013. osnovali bivši članovi Narodne stranke.
Nijedna stranka u španskom parlamentu ne želi u koaliciju sa Voksom. Međutim, potraga za vladajućom većinom u Madridu postaje sve teža.
Danska: Narodnu stranku socijaldemokrate pretekle s desna
Danska Narodna stranka uopšte ne mora da bude u vladi: njeni stavovi o imigraciji u međuvremenu se nalaze gotovo svuda, čak i među socijaldemokratama. Oni su prošlog leta „prevazišli“ te populiste kada je reč o migrantima, bili su još tvrđi – i s takvim programom uspeli da sruše prethodnu konzervativno-liberalnu vladu.
U predizbornoj kampanji socijaldemokrate su se zalagale za proces za dodelu azila van Evrope i želeli su da razvojnu pomoć uslove spremnošću zemlje da primi svoje državljane kojima je odbijen azil. Slično je hteo da uradi Zigmar Gabrijel u Nemačkoj, kako bi povećao popularnost SPD, ali znamo kako je završio.
Danska Narodna stranka je pala sa 21 na skoro devet procenata.
Velika Britanija: Čemu još Bregzit stranka?
Teško da je bilo koja desničarska populistička stranka u Evropi doživela tako nagli uspon i pad kao stranka Bregzit u Britaniji. Osnovana početkom ove godine, na izborima u maju osvojila je većinu britanskih mesta u Evropskom parlamentu. To je u potpunosti zasenilo dve tradicionalno najveće britanske partije, konzervativce i laburiste.
Njeno ime je program: želi da zemlja što pre izađe iz EU posle dugih pregovora o Bregzitu pod konzervativnom vladom. Ali ta stranka je potcenila premijera Borisa Džonsona. Iako je lavirao u vezi sa Bregzitom, na predstojeće izbore 12. decembra ide s planom da Velika Britanija napusti EU početkom sledeće godine – uz sporazum sa EU. Čini se da mu većina javnosti veruje: Konzervativci su na anketama do sada solidno vodili, dok stranka Bregzit u poslednjem istraživanju ima samo 4 procenta. Postala je praktično suvišna.
Austrija: FPO još ispašta zbog Ibice
Šef FPO je pao upravo zbog svoje omiljene teme – korupcije. Hajnc-Kristijan Štrahe pojavio se u tajno snimljenom videu na Ibici koji je u međuvremenu opšte poznat – i potom dao ostavku.
Pritom je koalicija partija konzervativaca i desničarskih populista bila popularna kod Austrijanaca, posebno na temu unutrašnje sigurnosti i migracija. FPO je dobio račun za Ibicu na parlamentarnim izborima krajem septembra i pao na 16 procenata - što je još uvek mnogo, u poređenju sa AfD-om u Nemačkoj. Kancelar Sebastijan Kurc sada pregovara sa Zelenim o novoj koaliciji. Ali, pregovori su teški.
Italija: Liga čeka
Mateo Salvini, bivši italijanski ministar unutrašnjih poslova i šef desničarske populističke Lige, bio je previše siguran u sebe. U avgustu je pustio da se raspadne vlada sa pokretom Pet zvezdica, jer se uzdao u nove izbore – Liga je sudeći po anketama bila pretekla do tada jači Pet zvezdica. Ali Salvinijev plan nije uspeo: Pet zvezdica je formirao koaliciju sa Socijaldemokratskim PD. Jedna od posledica je da je ublažena vrlo restriktivna izbeglička politika iz vremena Salvinija.
Međutim, Salvinijeva Liga se može nadati povratku: Trenutna vlada je podeljena. A po anketama je Liga sa 33 procenta znatno ispred PD sa 19 i Pet zvezdica sa 17 procenata. Liga je jasno pobedila na nedavnim regionalnim izborima u Umbriji. Čini se da treba sačekati samo do sledećih parlamentarnih izbora, kada će Liga ponovo biti na vlasti, a onda verovatno prvi put kao jači partner.