„Despot Gadafi je u pravu!“

Generalna skupština Ujedinjenih nacija i govori Moamera El Gadafija i Mahmuda Ahmadinedžada glavna su tema spoljnopolitičkih rubrika. Izdvajamo dva tipična komentara:

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Najpre je došao vođa libijske revolucije i surovi despot Gadafi, a zatim je za govornicu stupio i iranski falsifikator izbornih rezultata Ahmadinedžad - i jedan i drugi da očitaju bukvicu Zapadu. Ujedinjene nacije su se opet pretvorile u teatar apsurda. Ovakve vlastodršce u slučaju nužde treba pustiti da govore; neki put ni razgovor sa njima neće moći da se zaobiđe. Ali, ni u jednom trenutku ne treba zaboraviti da oni nemaju prava da govore ni u ime naroda svojih zemalja ni u ime čovečanstva“.

Flensburger tageblat (Flensburg): „Može li se povući nekakva linija razgraničenja u ovom haotičnom svetu? Jedna mogućnost je da se vođa libijske revolucije i iranski predsednik proglase za ludake – i da se kao suprotnost njima istaknu „dobri momci“, odnosno - Obama i Evropljani. Ali, to neće dovesti do stvaranja novog svetskog poretka. Jer, iako nerado, u jednome se moramo složiti sa Gadafijem: sin pustinje je u pravu kada kaže da je ustrojstvo Ujedinjenih nacija nepravedno. Sistem pet sila sa pravom veta – rezultat Drugog svetskog rata – odavno je prevaziđen. Ni Indija, ni Afrika, ni Južna Amerika nisu primereno zastupljene u svetskoj zajednici. (...) Krajnje je vreme da se to promeni“.

„Bundesver je deo društva!“

I najnovija saznanja o lošem psihičkom stanju vojnika Bundesvera u stranim misijama podstakla su na razmišljanje komentatore nekih novina.

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Košmari, strah, drhtavica, nesposobnost da se čovek snađe u svakodnevici... broj nemačkih vojnika koji se traumatizovani vraćaju iz akcija u inostranstvu – najčešće iz Avganistana – dramatično se povećava. Sukobi, nasilje i napadi, uz stalno osećanje ugroženosti, to su komponente koje čine svakodnevicu vojnika u takvim misijama. Sve to može teško da povredi psihu. Društvo koje šalje vojnike u inostranstvo ne sme da zaobilazi taj problem, već mora da pomogne. To se podrazumeva... ili bi bar trebalo da se podrazumeva“.

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Bilo bi besmisleno da se svakom vojniku dodeli po jedan psihijatar. Za muškarce i žene koji se vraćaju sa terena, od koristi bi bilo nešto drugo: razumevanje okoline. Oni koji su u inostranstvu već doživeli ratne situacije, znaju kako izgleda uobičajena reakcija prijatelja u Nemačkoj: oni slušaju priču - ne dugo - ali to što su čuli, zbog nedostatka sopstvenog iskustva, ne mogu da procene i zato obično samo sležu ramenima i ostavljaju pripovedača samog. Mnogi Nemci ne shvataju da Bundesver nije grupa ratnika koji traže avanture, već je deo društva“.

Teroristi prete Nemačkoj

Video-snimak u kome momak koji se predstavlja kao član Al Kaide preti Nemačkoj bio je povod za sledeći komentar:

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Nemačka na nišanu islamističkih terorista – jasnije nego ikada pre uoči izbora. Saznanje da je zemlja na nišanu uopšte nije novo, već je prisutno mesecima. Ni najnovije preporuke američkim i britanskim putnicima za Nemačku koje su izdale vlade u Vašingtonu i Londonu, ne menjaju tu činjenicu.

Te preporuke imaju čisto preventivni karakter, spadaju u uobičajene formulacije ministarstava spoljnih poslova i razlikuju se od upozorenja koja se izdaju tek u slučaju da prete prave opasnosti. (...) I pored toga, razumljivo je što se mnogi osećaju neprijatno. Da briga ne bi prerasla u paniku, vlasti moraju trezveno da reaguju u napetoj situaciji. To im je proteklih meseci i uspelo (...) Nema povoda za preterano mračne scenarije – oni koji ih iznose, samo pomažu terorističkoj propagandi“.

priredio: Saša Bojić

odg. urednik: Dijana Roščić