Devedesete imale i dobru stranu

Na zemlji u ovom trenutku živi samo još 500 sibirskih tigrova, 350 azijskih lavova, oko 100 sivih kitova i 50 azijskih geparda. I to nije sve. Niz vrsta spao je na samo nekoliko primeraka. Zbog ovako dramatičnih podataka u Bonu se na Konferenciji o biodiverzitetu okupilo više od 5000 učesnika iz 190 zemalja, među njima i ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin. „Srbija je Konvenciju o biodiverzitetu ratifikovala tokom prošle godine, u decembru. Ovo je prva konferencija na kojoj se mi pojavljujemo kao punopravni članovi i za nas to mnogo znači. Na ovoj konferenciji možemo mnogo da naučimo – na koji način da zaštitimo biljne i životnjske vrste koje, na žalost, svake godine nestaju zbog neodgovornog ponašanja čoveka."

Pola milijarde evra za kišne šume

Nestanak prirodnih vrsta godišnje košta dve hiljade milijardi evra. Opstanak čitavog niza privrednih grana neposredno zavisi od očuvanja ekološkog sistema. Nemačka kancelarka Angela Merkel obavezala se u Bonu zato da će Nemačka do 2012. godine dati pola milijarde evra za zaštitu tropskih kišnih šuma, a zatim od 2013. ta suma će iznositi 500 miliona evra godišnje. Kakva je situacija u Srbiji? Nadležni ministar Saša Dragin rekao je Dojče veleu da je privredni kolaps tokom devedesetih godina imao i svoju dobru stranu jer je zaustavio uništavanje prirodnih staništa. Ali, situacija u Srbiji sada postaje drugačija.

2015. bez kockanja s prirodom

„Moramo da se potrudimo da u što kraćem vremenu celokupna industrijska proizvodnja i privredne aktivnosti budu takve da ne ugrožavaju životnu sredinu. Iz tog razloga i Ministarstvo je povuklo niz mera koje će omogužiti da naša privreda i industrija najkasnije do 2015 godine budu organizovani na takav način da ne predstavljaju nikakav hazard za životnu sredinu."