Deveti mart – dan kada je probuđena nada

Protestom pod nazivom „Miting protiv petokrake“ građani su pokazali da Milošević ipak nije neprikosnoveni vođa Srba. Opozicija se pokazala kao sposobna da izvrši pritisak na vlast i to zahtevima koje je vođa protesta Vuk Drašković saopštio sa balkona Narodnog pozorišta:

„Mi ne demonstriramo protiv organa vlasti, protiv izbornih rezultata, protiv bilo koje državne, vojne ili ma koje ustanove! Mi samo tražimo ostavku četvorice urednika televizije Beograd i jednog novinara!“

Tenkovi na ulicama

Uprkos Draškovićevim konkretnim zahtevima, 9. mart bio je dan kada su građani na miran način zahtevali suštinske promene – završetak Miloševićeve vladavine. „Mislim da je to jedinstveni dan i neponovljiv dan u istoriji Beograda, kada je sto hiljada golorukih demonstranata uzdrmalo svu oružanu silu režima Slobodana Miloševića i njegovih tada saveznika u tadašnjoj Jugoslaviji“, ocenjuje danas za Dojče vele Drašković.

Sve opozicione snage okupile su se 9. marta oko Srpskog pokreta obnove. Proteste su obeležili žestoki okršaji sa policijom, brojna hapšenja i pogibija dvoje ljudi. Nakon što su se demonstrantima pridružili i studenti, vlast je popustila i usvojila ostavke direktora televizije Beograd i Ministra unutrašnjih poslova. Predsedništvo Jugoslavije, međutim, bilo je rešeno da bunt uguši tenkovima.

„To je bio čin straha od pada sistema“, ocenjuje lider SPO-a. „Ta nesrećna Jugoslovenska narodna armija pokazaće se kao jedan od najvećih krivaca za zlo. Nije se ponašala kao vojska koja brani državu, nego kao vojska koja brani ideologiju“, kaže Drašković.

Prve u nizu demonstracija

Uprkos neuspehu, sama činjenica da su građani Srbije ustali protiv represivne državne mašinerije bila je dovoljna da taj istorijski događaj odjekne i van granica Srbije i tadašnje Jugoslavije.

„Deveti mart je bio znak nade“, ocenjuje Miša Gleni, izveštač Bi-Bi-Si-ja, koji je pratio dešavanja u Beogradu. „Određeni delovi srpskog društva su učestalo pokazivali da nisu ratnohuškači ili nacionalisti. Pokazali su da su racionalni, da žele da vide razvoj demokratije u Srbiji, a ne da ispunjavaju nacionalističke fantazije koje su Milošević i njegova partija nametnuli.“

Martovskim mitinzima inicirani su važni procesi mobilizacije fronta protiv vladavine Slobodana Miloševića, čime je započeta dugogodišnja tradicija protesta na beogradskim ulicama. Vremenom prenošena i u druge gradove Srbije, ta tradicija konačno je završena 5. oktobra 2000. godine, kada su ispunjeni ciljevi postavljeni upravo 9. marta 1991. – promenom vlasti u Srbiji.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković